Sve je u redu

Film počinje rečenicom „Mislio sam da ću već biti mrtav“, te nastavlja dalje kroz misli mladića koji traži (i pronalazi) smisao života. Prosvetljenju je prethodila izolacija (narator kaže da se i sam osećao kao virus) koja boli, a autori Tiago Minamisawa, Bruno H Castro i Guto BR su izabrali baš taj trenutak jer veruju da bi takav početak mogao da pomogne onima koji su prisiljeni da kriju svoj HIV status, te žive izdvojeno, bez podrške i ljubavi koja je neophodna.

O bolesti se ovde govori bez stigme i predrasuda, a priča se približava savremenom trenutku u kojem je život sa virusom isti kao i bilo koji drugi. To ne znači da predrasude ne postoje, najpre zbog nedostatka edukacije. U filmu su korišćeni detalji sa slike The Garden of Earthly Delights Hieronymusa Boscha, kako bi se lakše ilustrovao pakao kroz koji prolaze oni koji su prinuđeni da žive bez razumevanja.

Krajnja poruka je uprkos svemu optimistična, najpre zbog toga što je smisao života u rukama onih koji ga žive.

Film možete pogledati na linku.