Lekcije iz lošeg roditeljstva

Uglavnom se misli da je jedini problem sa kojim se kvir građanin suočava nasilje, pa se zaboravlja da neprijateljstva imaju različite oblike, a posledice su skoro jednako pogubne. Roditelji su često prvi nasilnici sa kojima se drugačije dete susreće, a svoje ponašanje pravdaju zabrinutošću i porodičnom ljubavlju.

Jedan zabrinuti roditelj iz Sjedinjenih Američkih Država potražio je savet od kolumnistkinje lista The Sun, i upitao „kako to da njegov sin zna da je gej ako nikada nije bio sa osobom suprotnog pola?“ Zanimljivo je da roditelji, pa ni oni vrlo zabrinuti, takva pitanja nikada ne postavljaju svojoj heteroseksualnoj deci, pa ni savetodavcima, lekarima ili novinarima. Kvir pojedinci/ke su odavno umorni od ovakvog tretmana, budući da negiranje boli koliko i šamar, ako ne i više.

Zabrinutom ocu je 42, sinu 18 godina, a najviše ga plaši to da bi ostali rođaci mogli da im okrenu leđa. Krivica, naravno, nikada nije na takvim rođacima, već isključivo na onome koji se razlikuje, i od kojeg se očekuje da se "unormali". Prednost je u tome što se o ovoj temi danas slobodnije govori, pa postoje i glasovi razuma, poput onog koji se čuo od upitanje Deidre Sanders. "Sigurno je da vaš sin ne bi izabrao taj put, a zbog predrasuda koje ste mu i sami demonstrirali", piše novinarka, te roditelje dalje uči da se seksualni identitet ne bira, i da nije stvar mode i ukusa.

U odeljku za savete je pomenuto i ono što bi već svima trebalo da bude jasno – da su pojedini svoje seksualnosti svesni rano i da za poznavanje sopstvenog identiteta nije potreban odnos sa drugima. Krajnje je vreme da heteroseksualnoj većini postane jasno da se kvir manjina od njih ni po čemu ne razlikuje, da postoji, živi i da bi, a to je najvažnije, trebalo da ima jednaka prava.