LGBT, Bangladeš i obrazovanje: Otvorena prva škola za transrodne ljude, bez starosnog ograničenja

U Bangladešu je otvorena prva verska škola za transrodnu decu.
Više od 150 učenica i učenika besplatno će pohađati stručne predmete i izučavati religiju u privatnoj školi u glavnom gradu, Daki.
Mnogi članovi transrodne zajednice deklarišu se kao treći pol, koji je sada i zvanično priznat u ovoj zemlji.

U Jugoistočnoj Aziji, transrodne ljude nazivaju hidžre.
Sada imaju pravo da glasaju i da se kandiduju na izborima, ali konzervativni društveni stavovi otežavaju ovim ljudima pristup obrazovanju i poslovima.
Mnoge hidžre se izdržavaju plešući na svadbama i rođendanima, a pojedine prose ili se prostituišu.

Prema zvaničnim podacima, u Bangladešu živi oko 10.000 hidžra, ali drugi podaci govore da je moguće da ih ima preko 50.000.
Skoro sve hidžre promenile su pol iz muškog u ženski.

„Nema starosne granice"
Nadležni u školama, lokalni savetnici i lideri zajednice hidžri nedavn su se okupili na svečanom otvaranju u Davartul Kuran školi za treći pol. Časovi počinju u subotu.
Ovo je prva škola u Bangladešu koju će pohađati isključivo pripadnici trećeg pola.
U školu mogu da se upišu hidžre svih uzrasta, a nadležni se nadaju da će njihovi đaci lakše moći da nađu posao nakon završetka studija.

„Ljudi se često deklarišu kao treći pol tek u odraslom dobu i zbog toga nema starosnog ograničenja. Sve hidžre mogu da se upišu u školu", rekao je školski sekretar za obrazovanje i obučavanje Muhamed Abdul Aziz Husani za BBC na bengalskom.

Jedna od novih učenica, po imenu Šilpi, kaže da je većina hidžri nepismena.
„Niko ne želi da nas zaposli. Ako bismo se obrazovale, mogle bismo da nađemo bolje poslove, ali u obrazovnom sistemu nije bilo mesta za nas".
„Zato i dalje zarađujemo onako kako su to činili naši preci - plešući i pevajući", rekla je Šilpi, čije ime na bengalskom znači „umetnica".
„Želimo da hodamo uzdignute glave"

Šilpi se školovala dok nije napunila devet godina, a onda se ispisala zbog zlostavljanja u školi.
„Kada sam shvatila da sam transrodna, svi u školi su me mrzeli, bojali su me se, vređali me".
„Zbog toga nisam mogla dalje da se školujem, a u školi za hidžre nas niko neće zadirkivati".

Hidžre su u Bangladešu često isključene iz društva, a porodice ih zapostavljaju, objašnjava Husani.
„Roditelji često ne žele da prihvate transrodnu decu. Kako onda treba da se ponašaju ljudi koji im nisu porodica?"
„Ne želimo da hidžre budu teret društva, zbog toga toga smo otvorili ovu školu - da mogu da izučavaju Kuran i nađu dostojanstvene poslove".

Šilpi kaže da je svaka inicijativa - državna i privatna - dobrodošla, ako će to pomoći hidžrama da se obrazuju.
„Želimo da budemo kao i svi drugi, da hodamo uzdignute glave, da sami stojimo na svojim nogama. Ako budem imala priliku, to ću da odaberem".