PAPA MENJA SVET

Papa Franja izneo je svoj do sada najliberalniji stav po pitanju vrlo osetljivom za Katoličku crkvu: homoseksualci imaju pravo na porodicu i trebalo bi da budu zaštićeni građanskim zakonima, smatra on.

Papa je poznat kao protivnik diskriminacije po bilo kojem osnovu, pa je i ranije davao izjave koje su shvaćene kao njegova podrška borbi za ljudska prava homoseksualaca. Međutim, izjava koju je dao u dokumentarnom filmu "Francisko" bila je direktnija od svih prethodnih. 

- Homoseksualci su Božija deca i imaju pravo na porodicu. Niko ne bi trebalo da bude izopšten ili ogročen zbog toga. Trebalo bi da
budu zaštićeni zakonima građanskih zajednica. Zalažem se za to - rekao je papa u filmu koji je režirao Jevgenij Afinevski.
To nije ni jedino pitanje u kome je papa Franja pomerio krute granice Rimokatoličke crkve, zbog čega već u prvim godinama svog pontifikata dobio nadimak "reformator".

Kada je u martu 2013. godine izabran za novog papu, nije se nalazio u zavidnoj poziciji. Crkva je bila u krizi, optužena da ne odgovara na potrebe vernika, sa dugom listom nataloženih problema i još dužim spiskom očekivanja od novog poglavara. Međutim, od samog početka bile su velike nade da će jedan čovek promeniti učmalu atmosferu koja je decenijama vladala unutar Vatikana.
Papina skromnost i posvećenost ljudima bile su poznate i dok je živeo u Argentini. Kao nadbiskup Buenos Ajresa Horhe Mario Bergoljo družio se sa običnim ljudima, vozio se gradskim prevozom i obilazio ljude rubu gradova i siromaštva, zaboravljene i napuštene.

Kada se doselio u Vatikan odbio je da živi u papskom apartmanu i da se vozi mercedesom, takozvanim papamobilom. Ubrzo su svet počele da obilaze slike na kojima papa ljubi ruku čoveku čija je koža prekrivena tumorima usled neurofibromatoze, pere stopala maloletnim delinkventima, nosi svoj kofer, smeje se i priča sa mladima, dobrodušno savetuje vernika iz mase da je previše hladno za kratke rukave... Pozivao je na pomoć siromašnima, delio novac beskućnicima i organizovao davanje hrane po ulicama Rima, zalagao se da se napušteni samostani iskoriste za smeštaj izbeglica...

Shvatio je da ljudima nije potrebno birokratsko sveštenstvo, već duhovni pastir i na tu potrebu je odgovorio. Zauzvrat je dobio podršku vernika širom sveta.
Ipak, nisu svi bili podjednako zadovoljni. Jaka konzervativna struja zamerila mu je liberalnije stavove i to što što previše govori o socijalnoj nepravdi, a premalo o bioetičkim temama, poput homoseksualnih brakova, abortusa i kontraceptivnih sredstava.
- Ja nisam mnogo govorio o tome i to su mi zamerali. Ali kada mi pričamo o tim stvarima, moramo da ih stavimo u kontekst. Učenje crkve je po tim pitanjima jasno i ja sam sin crkve, ali nije neophodno da stalno govorimo o tome. Mi moramo da nađemo novu ravnotežu. Ako to ne uradimo, čak i moralna građevina crkve srušiće se kao kula od karata - rekao je papa u jednom od ranih intervjua.

Mnogi su to protumačili kao nagoveštaj da će novi papa uneti velike promene u odnosu crkve prema pomenutim pitanjima. Crkva je troma institucija i promene se ne dešavaju preko noći, ali je papa Franja u godinama koje su usledile uspeo da sprovede brojne reforme koje su je trajno preoblikovale.

Iste 2013. godine Vatikan je pod novim poglavarom sproveo neobičnu anketu među vernicima. Oni su upitani šta misle o misle o razvodu, kontracepciji, gej brakovima, poligamiji, zajedničkom životu van braka... Vernici nisu odgovarali sa "da" ili "ne", već su morali da obrazlože svoje mišljenje.

Anketa je, kao deo dokumenta koji se dotiče "škakljivih" pitanja za Crkvu, poslata svim konferencijama nacionalnih biskupa sa instrukcijama radi dobijanja najširih mogućih odgovora. Ovaj korak su analitičari videli kao čin potvrde papinih reči da ne želi da Crkva bude "vatikanocentrična".

Prva zvanična reforma pape Franje ticala se zastarelog i neefikasnog birokratskog sistema Vatikana. Papa je u okviru nje osnovao Sekretarijat za ekonomiju koji će kontrolisati sva ekonomska, administrativna, kadrovska i pitanja nabavki Svete stolice.

Vatikan je rekao da je cilj nove strukture pojednostavljenje i konsolidacija upravljačke strukture, poboljšanje kontrole i transparentnosti, i veća podrška Vatikana siromašnima. Papa je imenovao istražnu i komisiju koja je trebalo da nađe načine da se poboljša efikasnost i transparentnost i smanje pronevere.

Papa Franja je takođe pokrenuo reformu Vatikanske banke, koja je navodno zatvarala oči pred činjenicom da su se neki njeni klijenti bavili pranjem novca, i imenovao je Odbor katoličkih ekonomista koji bi ga savetovao o finansijskim pitanjima.

Papa je 2015. godine objavio detalje reformi koje će učiniti lakšim i bržim poništavanje braka kod katolika. U pismu vernicima, papa je poručio da će za poništenje braka ubuduće biti potrebno odobrenje samo jednog crkvenog tribunala, umesto dva, što je bio slučaj do sada. Pojednostavljena procedura bila je uvedena za većinu jasnih slučajeva i nije se naplaćivala.

Mnogi parovi su tadašnje procedure za poništenje braka nazivali zastarelim i previše komplikovanim, smatrajući da u startu obeshrabruju one sa legitimnim osnovama za poništenje. Reformu su se nestrpljenjem čekali razvedeni katolici širom sveta koji su se ponovo venčali izvan crkve.

Nakon glasnih i sve češćih kritika da se crkveni visoki stepen poverljivosti koristio za zaštitu pedofila, ućutkivanje žrtava i ometanje istrage, papa Franja je krajem prošle godine ukinuo "pontifikalnu tajnu" u slučajevima seksualnog zlostavljanja.
Vatikan je ukidanjem "pontifikalne tajne" napravio korak koji bi trebalo da omogući saradanju sa civilnim vlastima u rešavanju krize sa seksualnim zlostavljanjima koja potresa Katoličku crkvu.

Početkom prošle godine iz Vatikana je došla i nova legislativa koja podrazumeva obavezno prijavljivanje potencijalnih slučajeva seksualnog zlostavljanja i automatsko izbacivanje iz crkvene službe bilo koga kome se dokaže krivica.

Papa Franja nije prvi čovek na čelu Katoličke crke koji se izvinio žrtvama, ali je prvi koji je preduzeo konkretne korake da se najmračnije poglavlje Crkve prekine i nikada više ne ponovi. Papa je izdao i 21 univerzalnu smernicu koju treba da primeni Katolička crkva u svakom kutku sveta gde postoji. Tamo se, između ostalog, traži uključivanje eksperata koji bi prepoznavali slučajeve zlostavljanja, sprovođenje procedura koje se tiču ispitivanja navoda optužbe, zaštite žrtava i prava na odbranu optuženog, obaveštavanje civilnih vlasti...

Naravno, odmah se postavilo pitanje kako će toizgledati "na terenu" i da li je moguće primeniti univerzalne procedure kada se radi o potpuno drugačijim kulturama i društvenim i pravnim okvirima. Žrtve sekuallnog zlostavljanja sveštenika ocenile su da je ta mera zakasnela.