Spiral: Horor i homofobija

Jasno je da film ne bi postojao bez realnog života, ali da u filmu nije uvek sve realno. Homofobija kao deo horor zapleta stvarnija je nego što se čini na prvi pogled, a posebno ako slika nevolje čiji su pokretači susedi iz pakla. Sve to ćemo moći da gledamo u novom horor filmu Spiral, čija je premijera zakazana za 17. septembar.

Sigurno je da horor filmovi često pruže znatno manje od onoga što se očekuje, ali kada se homofobija uplete u horor film - upali se crvena lampica. Kvir junaci su sve do sada bili oni koji su krivi za zastrašujuće posledice u filmovima strave i užasa, te oni koji su prvi ginuli od „pravedne“ čudovišne ruke. To se polako menja, pa su se i istopolni parovi izgleda izborili za svoje velike uloge u horor žanru.

Pored homofobije Spiral kao razlog za užas nudi i belačku prevlast. Godina je 1995. i mešoviti gej par se seli u idilično predgrađe Čikaga. Oni koji su film pogledali opisuju ga kao „dašak svežeg filmskog zraka“, budući da se ne fokusira na belu srednju klasu koja pokušava da razbije okove patrijarhata. Mešoviti parovi u horor filmu nisu ništa novo, pa smo takav zaplet gledali u Get Out. Pored toga može da se nasluti i povezanost sa filmovima The Stepford Wives, te The Women of Brewster Place, a konflikt je zasnovan na tenziji između asimilacije i isticanja u okruženju u kojem su svi isti.

Malik (Jeffrey Bowyer-Chapman) je mladi Afroamerikanac koji je odrastao po noćnim klubovima, i sumnjičav je od trenutka kada prvi put kroče u prigradsko naselje. Aaron (Ari Cohen) je nešto stariji i razveden, te ne sumnja ništa čak ni kada im prva komšinica kaže da „u gradu nema mnogo od njihove fele“. Malik i Aaron su jedini gej par u susedstvu, a Malik jedini Afroamerikanac, pa na prvu nije jasno na šta je tačno mislila.

Zaplet počinje kada Malik otkrije video kasete koje je snimio lezbijski par koji je u njihovoj kući živeo deset godina ranije. Nejasni snimci su značajni i zbog toga što, iako je verovatnije da se u horor filmu pojavi neki lezbijski nego muški gej par, a valjda što se ranije tako podilazilo glupavim fantazijama muške strejt publike, odnosi između dve žene se u ovom žanru retko shvataju ozbiljno.

Pravi horor počinje kada Aron stane uz svoje bele komšije, i to sa velikom lakoćom, dozvoljavajući im da poseju seme sumnje koje pušta korenje razdora duboko u njihov odnos. Tako nas ovaj film podseća da nedostatak empatije često vodi do tragedije, te da su najveći monstrumi na Zemlju stigli u obliku konzervativnih čovekolikih bića koja veruju da su bolja od drugih. A nisu.