Crtanim junacima protiv nevidljivosti

Disney produkcija je poznata po patrijarhatu i heteronormativnoj logici. Međutim, bilo je slučaja kada su Disney producenti pokušavali da izađu iz tog okvira. Pre četiri godine, u dugometražnom animiranom filmu, „Finding Dory“, pojavljuje se lezbejski par sa svojim usvojenim sinom. Ovo ostvarenje se zbog toga našlo na udaru kritike širom sveta, a prvenstveno ultrakatoličkih lobista. Drugi slučaj je pratio popularni dugometražni crtani film „Frozen“. Za drugi deo ove animacije, producent je planirao lezbejsku ljubavnu priču za svoju junakinju Elsu. HazteOír.org je tada sproveo kampanju protiv ,,Disneyevih gejeva i lezbejki” i sprečili su to.

Šta bi se dogodilo da je Elsa lezbejka? Postavili smo to pitanje našim sagovornicima.

,,Kada bi deca imala prilike da vide reprezentaciju i heteroseksualaca i homoseksualaca na TV-u, ni jedno ni drugo im ne bi bilo čudno ili strano. Sami sebe bi preispitivali koja je njihova orijentacija i ne bi imali probleme sa celim tim procesom samootkrića, nevericom i odbijanjem, koji često vodi u depresiju. Homofobi govore kako bi to zbunilo decu i navelo ih da misle da su ono što nisu, ali to je besmisleno. Ja sam oduvek gledao heteroseksualce i uživo i na TV-u i nisam postao strejt!” rekao je Marko Dobrosavljević, autovan gej koji se iz Srbije preselio u Italiju.

On je dodao i da je reprezentacija važna. ,,Da smo u detinjstvu imali prilike da vidimo gej likove u crtanim filmovima, bilo bi nam neizmerno lakše, i onima iz zajednice pre mene, i meni, i onima koji kroz autovanje tek trebaju da prođu. Sa druge strane, čitavo društvo bi se promenilo. Kada bi heteroseksualci još kao deca gledali svoje omiljene junake kao gejeve, teže bi odrasli u homofobičare. Ne bi im to bilo nešto nenormalno.“

Sa druge strane, Ana Damjanović se ne slaže u potpunosti sa njim. Ova majka dvoje dece je heteroseksualne orijentacije, ali je njena sestra lezbejka.

,,Razumem potrebu da se u u dečije filmove ubace LGBT+ likovi, jer kako će drugačije sutradan deca gledati normalno na to? Ipak, mislim da bi im se u našoj sredini to teško objasnilo dok su još mali. Na primer, nisam sigurna kako bih to objasnila mojoj četvorogodišnjoj kći. Moj osmogodišnji sin je već dovoljno veliki da mogu da mu objasnim. Nemam ništa protiv toga, šta više poželjno je, ali smatram da je to tema za malo veću decu.”

Interesantno je da upravo „Frozen II“ drži rekord kao crtani film koji je najviše zaradio u čitavoj istoriji, odnosno imao je najveću gledanost. Pomisao da bi devojčice širom sveta videle svoje omiljene junakinje, Elsu i Anu, jednu u homoseksualnoj, a drugu u heteroseksualnoj ljubavi, navodi na pomisao da bi taj pojam bio izjednačen za njih. To bi bio ogroman korak i čini se da je šteta što nije realizovano. Ipak, ne treba zaboraviti da bi se brojka gledanosti u tom slučaju drastično smanjila. Ženski lik iz animacije „Onward“, govori da ima devojku i ta rečenica je dovoljan razlog da se ovo ostvarenje cenzuriše u Rusiji, gde je gotovo 60.000 ljudi pozvalo na bojkot zbog ,,LGBT+ propagande”. Pitanje je u koliko zemalja bi „Frozen II“ bio cenzurisan?

Pixar, kao deo produkcije Disney, uradio je dva animirana ostvarenja, međutim kratkometražna. „Purl“, animacija od pre dve godine, govori o mladiću koji se zapošljava u firmi u kojoj vlada šovinizam. Oseća se izostavljenim iz kolektiva, pa pokušava da se uklopi, glumeći osobu koja zapravo nije. Falsifikuje svoju vlastitu prirodu u potrazi za prihvatanjem od strane svog okruženja. Iako Purl nije gej, ovaj model ponašanja je vrlo čest kod neautovanih pripadnika LGBT+ zajednice, te je zato ovo ostvarenje bitno. Osim toga, bitna je i poruka koju nosi, jer malo po malo, Purl shvata da nije on taj koji je problem, već društvo, takvo kakvo je.

Ovogodišnja animacija „Out“, otišla je korak dalje i po prvi put u istoriji, ima gej protogonistu. Govori o mladiću koji se suočava sa poteškoćama nakon što saopštava roditeljima da je gay. Ova tema, odnosno strah od odbacivanja od strane porodice zbog homoseksualnosti, retko je obrađena na tako opipljiv i iskren način, kao u ovoj Disneyevoj fikciji.

I „Purl“ i „Out“ su brilijantno odrađeni. Problem je što se radi o kratkometražnim animacijama, ne dugometražnim, te su mnogo manje gledane. Ni jedno od naših sagovornika, ni Marko ni Ana, nisu čuli za njih. Kratkometražni crtani filmovi predstavljaju, definitivno, korak napred, ali taj korak je i dalje mali i nigde nas nije doveo. Situacija se mora menjati, ali nije dovoljno za reprezentaciju u filmovima za tinejdžere i odrasle. Kako bi se čitava zajednica promenila, potrebno je da se krene od najmlađih, jer na kraju krajeva, budućnost pripada njima, a ne nama. Kada bi neki LGBT+ lik postojao u svakom crtaću, stvorilo bi se društvo u kojem ne bi bilo ,,teško objasniti maloj deci”.

Empatija bi onemogućila buduće sukobe i u nama samima, ali i sa drugim ljudima. Složićemo se da je nedostatak komunikacije i ,,nevidljivost” najveći problem.