www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Šest meseci kasnije, posle mnogih kampanja i naslovnih strana, Krou se vratio na Vitonovu pistu, ovaj put da bi zatvorio čitavu žensku sezonu jesen/zima.
Novost, mimo tih jagodica oštrih kao žilet i tog bistrookog pogleda? Krou je transrodni muškarac - prvi na ženskoj modnoj pisti.
Tek su u poslednjih deset godina trans modeli počeli da se pojavljuju u vestima u modnoj industriji.
Lea T. je 2010. godine postala prva deklarisana trans žena koja se pojavila u kampanji visoke mode kad je nastupila za Živanši.
Pet godina kasnije, Andreja Pejić postala je prvi trans model koji je dobio profil u Vogu.
Od tada, imena kao što su Maksim Magnus, Hari Nef i Hanter Šejfer pojavljivala su se u kampanjama za neke od najslavnijih brendova na svetu.
U međuvremenu, trans muški modeli ostali su retkost - sve do sada.
Krouova pojavljivanja na poslednje dva pariske nedelje mode označavaju značajnu kulturološku promenu bitnu za sve rodove - kao i za samog Kroua.
Posle mnogo godina borbe sa vlastitim identitetom, sve je konačno postalo savršeno jasno.
Krou se dobro seća trenutka kad je izašao na Vitovonu pistu 2018. godine, prvog pojavljivanja otkako je završio tranziciju u muškarca: „Bio je to fantastičan osećaj. Energija i snaga koju osećate iz publike… prosto je neverovatna."
Revija se pojavljuje, kao što i dolikuje, u poslednjim scenama „Krouove transformacije", 90-minutnog dokumentarca koji je u septembru otvorio londonski filmski festival Rejndens - jedan od najvećih i najprestižnijih evropskih festivala nezavisnog filma.
Poslednje tri godine rediteljka Đina Hol Lazarovič pratila je Krouovu tranziciju - uključujući Krouov razgovor sa majkom i najboljim prijateljem Eštonom - i snimila nežan, potresan film koji ona opisuje kao vodič „kako uraditi tranziciju" za mlade.
Image copyright They Film Natpis na slici Dokumentarac o Krou
Nakon što su ga skauti otkrili na prijateljevom rođendanskom slavlju, Krou je počeo da radi kao ženski model sa 12 godina.
Odluka, teška u ono vreme za mladu muškobanjastu devojku, bila je oštar odgovor svim školskim siledžijama koji su je zvali „emo", „gotičarka" i gorim stvarima i istraživanje vlastitog roda po rođenju.
„Karijera modela bio je moj način da shvatim kako treba da se ponašam kao žena", rekao je on za časopis Vog.
„Naučio sam kako da se nosim, kako da se oblačim, kako da se šminkam."
Ali to nije bilo dovoljno.
Image copyright Getty Images Natpis na slici Bio je prvi muškarac na ženskoj pisti
Spasio ga je kosplej - događaji na kojima se učesnici oblače kao likovi iz popularne kulture.
„Na kospleju sam se prvi put susreo sa izrazom 'transrodno'. Mogao sam da se maskiram u muškarca, u nekog od tih likova, i vidim kako je to kad se prema vama ophode i šta vam govore kad ste muškarac."
„To mi je pružilo slobodu da se igram sa vlastitim rodom i otkrijem šta mi se sviđa, šta mi se ne sviđa. Veoma je zabavno otkrivati razne strane vaše ličnosti, bez ikakve osude."
Njegov omiljeni lik je bio iz video igre Final Fantasy XV - mladić koji pokušava da živi svoj život dok krije dugo čuvanu tajnu.
Paralele sa Kroovim vlastitim životom bile su neizbežne.
Posao za Viton 2018. godine delovao je samo kao da mu se posrećilo - ispočetka. Nakon što je pozvan na audiciju u Pariz, čim je stigao Krou je zatekao punu sobu veoma ženstvenih modela i on je pomislio da oni traže trans žene.
Otišao je odatle, ubeđen da se radi o grešci i, na njegovo veliko iznenađenje, usledio je poziv da se vrati.
„Pomislio sam, kao muški model verovatno ću raditi male događaje", smeje se on.
„Kad sam dobio Luj Viton kao svoj prvi posao u ulozi muškog modela to je postavilo letvicu suviše visoko."
Od tada, radio je sa „svim tim fantastičnim vrhunskim brendovima i super kul časopisima iz svih krajeva sveta."
Nastupao je za Hejdera Akermana, Balmain, Proenca Šuler, Aleksandra Mekvina i - naravno, ponovo Viton. Takođe, Krou se našao na naslovnim stranama časopisa Dejzd, ukrajinskog Voga i španskog GQ.
On je prvi trans muškarac svih vremena koji je završio na naslovnoj strani italijanskog muškog Voga u njegovoj pedesetogodišnjoj istoriji.
A on i dalje nastupa noseći žensku odeću.
„Želim da srušim rodne granice. Želim da pomognem ljudima da shvate da možete da nosite šta god želite, nevezano za rod."
Zašto su trans muškarci manje vidljivi u glavnotokovskoj kulturi?
„Mogu da vam govorim samo o onome što sam doživeo", kaže Krou.
„Ali moglo bi da ima veze sa činjenicom da se trans muškarci više osuđuju, naročito među drugim muškarcima, zato što nisu dovoljno 'muškarci'."
„To se svem više popravlja, ali i dalje postoji strah - i ne samo od osude. Može da bude i fizičkog nasilja ako se nađete u pogrešno vreme na pogrešnom mestu."
Prema jednom izveštaju američkog Nacionalnog centra za transrodnu ravnopravnost, svaka četvrta anketirana transrodna osoba napadnuta je zbog svog identiteta.
To je nešto što lako zaboravljaju svi koji se nalaze izvan trans zajednica: trans osobe se suočavaju sa žestokim predrasudama.
„Još uvek postoje zemlje na svetu čije vlade ne priznaju trans osobe, da ona imaju prava i da su ljudi baš kao i svako drugi", kaže Krou.
„Još uvek je u toku borba i to predstavlja problem širom sveta. Mora još mnogo toga da se uradi, ali mislim da se krećemo u dobrom pravcu."
Za to vreme, modni svet se oduševio Krouom.
„Angažovanje Kroua uverilo me je da moda može da dovede do promene, da utre put ka novom standardu ravnopravnosti", rekao je za modni strukovni časopis WWD Nikolas Geškvajer, umetnički direktor ženskih kolekcija u Vitonu.
"Krou je svetionik nade za sve nove generacije. Njegova hrabrost i snaga osnažujući su i teraju nas da preispitamo zastareli način na koji smo nekad posmatrali oblačenje: odela, haljine, muškarci, žene."
Važno je ne potceniti uticaj Krouove ličnosti u svemu ovome.
Liz Bel je osnivačica agencije za modele Lizbel, koja vodi Kroua.
„Radim s mladim ljudima poslednjih 27 godina i retko mi se desilo da naiđem na nekoga ko je toliko siguran u sebe i samouveren kao Krou", kaže ona.
Upravo ti kvaliteti čine Kroua uzorom za druge, neku vrstu idola kakvog on nije imao kad je bio mali.
„Dok sam odrastao, nije postojala nijedna osoba sa kojom sam osećao bilo kakvu srodnost", kaže on.
„Bilo je teško ne znati da li ću, posle tranzicije, moći da budem uspešan i sledim put koji sam želeo da sledim."
„Dakle, jeste, sada pokušavam da budem ta osoba koju bih voleo da sam imao kad sam bio mlad , da sledeća generacija može da ima nekoga na koga će da se ugleda."
Filmski kritičar britanskog dnevnog lista Dejli telegraf Tim Robi opisao je dokumentarac kao „topao, saosećajan, pozitivan".
„Znala sam da to mora da bude najiskreniji mogući prikaz onoga kroz šta on prolazi", kaže rediteljka Lazarovič.
„Posle prvobitne teskobe, počela sam da viđam kako on postaje sve srećniji i srećniji. Mnogo je negativnosti i ja sam pomislila: šta bi bilo kad bismo klincima pokazali pozitivnu stranu? Jer u to se Krou pretvarao. Postajao je prava slika i prilika sebe."
Na kraju filma, intervjuisan posle Vitonove revije, Krou kaže: „Transrodnoj zajednici bih voleo da poručim da nije važno da li ste muško ili žensko."
„Možete da se prebacite, možete da budete negde između, a možete i dalje da budete srećni."
„Nikad ne odustajte, možete i vi da postignete ovo, da radite ovo, da radite šta god poželite."