Pripadnica LGBT zajednice Petra Vereš kazala je da, "iako je neravnopravnost očita", društvo nema razumevanja za tu zajednicu.
"Uvek se postavlja to pitanje 'šta još hoćete'. Oni smatraju da
imamo gej premijerku pa da je time sve u redu i da smo svi zadovoljni. U
realnosti, LGBT zajednica nema jednaka prava, ne možemo da ostvarimo
brak, ne možemo da ostvarimo prava na usvajanje deteta, tehnički ne
možemo ni slobodno šetati", navela je Vereš.
Isidora Isakov iz grupe "Izađi" rekla je da mnogi
pripadnici LGBT populacije nisu ni svesni diskriminacije, jer veruju da
je problem u njima a ne u društvu, i ocenjuje da je autocenzura u LGBT
zajednici snažna.
"Mali je procenat mladih koji dođu kod nas i kažu da su
diskriminisani i da im je potrebna podrška. Razlog je to što oni veruju
da je društvo u pravu i da sa njima nešto nije u redu. Kasnije, kroz rad
sa njima, dolazimo do informacija o diskriminaciji unutar škole, koja
je verbalna, u nekim situacijama i fizička, do diskriminacije u drugim
društvenim grupama, što je diskriminacija prilikom izlaska, druženja,
diskriminacija unutar porodice, posla i slično", navela je Isakov.
Docentkinja sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov za Autonomiju je ocenila je da u medijima postoji diskriminacija kada se izveštava o LGBT zajednici.
"Prevashodno mislim na medijsko isključivanje u smislu da su vrlo
malo prisutni, a sa druge strane, kada su prisutni reč je o jednoj
praksi vrlo problematičnog medijskog izveštavanja. Kada se izveštava o
LGBT zajednici, uglavnom se na loš način izveštava o nekim dešavanjima
iz crne hronike, a tada se i ne poštuje pravilo zaštite identiteta. S
druge strane, pored crne hronike, drugi povod je izveštavanje o paradi
ponosa, što i jeste jedna jako važna tema, ali ne sme da se izveštavanje
o LGBT osobama svede samo na paradu ponosa i crnu hroniku", navela je Milinkov.
