www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Deo homofobne propagande oduvek je teza da LGBTI osobe uništavaju porodice i ugrožavaju brak. No, organizacija All Out dosetila se kako prokazati lažnost takvog pogleda. Pokrenuli su, tako, na svojoj stranici projekat Equality Parents u kojem donose niz priča roditelja LGBTI osoba iz kojih izbija ponos i želja da se napokon pokaže da imati gej dete nije sramotno ni neprihvatljivo, kako ih glasna većina (?) uverava.
"Ljubav, jednakost i prihvatanje porodične su vrednosti. Diskriminacija nije." U moru besmislenih slogana i iskrivljavanja činjenica o porodičnom životu i bračnim zajednicama, ova rečenica izražava istinu s kojom se teško ne složiti, s koje god strane političkog spektra bila razmatrana.
No, čim se bilo koja od ovih varijabli pobliže definiše, dolazi do disensa - toliko snažnog da se, paradoksalno, urušavaju i porodice, i to zbog onih koji ih najgorljivije brane.
Strah za sigurnost dece pred gorljivim "čuvarima"porodice
Iz tog je razloga organizacija All Out odlučila podsetiti sve ljude šta su porodične vrednosti. Ovi aktivisti posvetili su sekciju svoje internet stranice projektu Equality Parents - pričama ponosnih roditelja LGBTI osoba koji govore o iskustvima posmatranja svoje dece kako odrastaju i postaju formirane osobe, jednako vredne divljenja i prihvatanja kao i svako drugo dete.
U 10 videa 11 roditelja podelilo je priče o svojoj deci. Iako su roditelji iz različitih država i njihova su se deca suočavala s različitim problemima, videe povezuje jedna zajednička osobina - svi su ovi roditelji beskrajno ponosni na svoju decu.
U pričama se opisuje kako su se njihova deca autovala, kako su, u slučaju transrodnih osoba, prolazila promenu pola, šta ih, kao roditelje, najviše brine o njihovoj deci te kako oni doprinose LGBTI zajednici. Nađe se zaista dirljivih priča ovih gotovo mitoloških roditelja koji na grozničavo autovanje svog deteta odgovaraju jednom rečju: "I?" a zatim dugim zagrljajem.
Najviše se strahova roditelja vezuje za finansijsko stanje dece, kao što je slučaj i s heteroseksualnom decom. No, uvek je prisutan i strah za sigurnost dece pred gorljivim čuvarima porodice koji u svojoj misiji ne prezaju pred gaženjem drugih porodica koje ne odgovaraju njihovim uskim standardima.
Najlepši trenutak s kćeri na Stokholm Prajdu
Nasuprot takvima nalazi se fascinantno mnoštvo roditelja koji bivanje majkama ili očevima gej dece vide kao pravo bogatstvo. Ističu kako su srećni što su im deca LGBTI osobe jer im to daje raznovrsniju, bogatiju perspektivu. Šveđanka Maria ističe kako je bila beskrajno ponosna na svoju kćer kad joj se autovala jer je u tom činu videla potvrdu da se usuđuje biti ono što jeste.
Kako je rečeno, posebno je dirljivo i što je dobar deo ovih roditelja reagovao na autovanje svoje dece bezrezervnom podrškom. Odličan je primer za to advokatica Eleonora Katić iz Hrvatske, majka gej muškarca koji već sedam godina živi u Americi, koja je svom sinu kad joj se autovao rekla: "Šta god i koga god da ti voliš, šta god da ti jesi, ja sam uvek tu za tebe, ja te volim beskrajno. Ja sam tebi podrška."
Roditelji ističu i da ih činjenica da im je dete LGBTI osoba podstiče da pomognu svim drugim LGBTI osobama koje ne nailaze na razumevanje okoline. Šveđanka tako navodi kao najlepši trenutak kad je učestvovala u Stokholm Prajdu sa svojom kćerkom. Kao uzrok straha i netrpeljivosti prema LGBTI osobama lociraju manjak informacija.
Prototipičnu polemiku s homofobima donosi Špankinja Konča koja navodi kako se u krugu njenih poznanika nađu i oni koji negativno komentarišu njenu decu. No, kad ih pita zašto im sklonost prema istom polu smeta, dobija ćutnju za odgovor. Kao i uvek, sve što je iole neobično i, zbog duhovne lenjosti i nedostatka empatije, neshvatljivo, aktivira mehanizme odbrane, a da osoba nije ni svesna zašto.
Posebno su vredne priče roditelja kojima se bilo teže suočiti sa seksualnošću svoje dece
Zbog toga su posebno vredne priče roditelja kojima se bilo ponešto teže suočiti sa seksualnošću svoje dece. Iako je nadahnjujuće videti roditelje kojima ni u kom trenutku činjenica da im je dete LGBTI osoba nije smetalo, roditeljima koji se muče s tom spoznajom verovatno će biti vrednija videa u kojima roditelji opisuju šta im je pomoglo da shvate da su njihova deca i dalje iste osobe koje zaslužuju ljubav i podršku.
Joana s Kipra opisuje kako joj je ponešto teže palo to što je morala zaboraviti na sve planove i očekivanja koja je imala za svoje dete. U psihološkim terminima, Kipranka je pustila svoje fantazijsko dete i prihvatila ono stvarno, sa svim svojim manama i vrlinama, bez pritisaka želja koje je ona za njega imala.
Valja dodati da u Francuskoj postoje klinike za novopečene majke u kojima se svako njihovo iskazivanje nezadovoljstva nekom osobinom deteta, odnosno svako uplitanje fantazijskog deteta u odnos majke i novorođenčeta, nastoji ispraviti.
Najteže je seksualnost svoje kćeri prihvatila Nimer iz Turske kojoj je, kaže, LGBT organizacija pomogla da se pomiri s činjenicom da njena kći, koju je idealizovala, nije osoba kakvom ju je zamišljala.
No, kad je čula rečenicu da je njena kći naprosto rođena takva, najednom je za nju sve stalo na svoje mesto i shvatila je da se ništa nije promenilo - da voli svoje dete jednako bez obzira na njegovu seksualnost.
Nije nevažno iz koje su zemlje roditelji
Roditelji su svesni i da nije nevažno iz koje su zemlje. Ališa iz Ujedinjenog Kraljevstva, majka transrodne osobe, svesna je da je srećna što živi na Ostrvu jer bi, kako kaže, u drugim delovima sveta njena porodica bila smatrana manje vrednom, no svejedno upozorava da još mnogo posla treba biti odrađeno do prave jednakosti.
Ni u Italiji situacija za osobe fluidnog rodnog identiteta nije savršena. Kako upozorava Italijanka Kamila, roditeljima nisu dostupne gotovo nikakve informacije, ne postoje ni klinike gde bi se roditelji i deca edukovali o mogućnostima i koracima do zadovoljstva sobom i svojim telom. Čak i u Švedskoj postoje problemi - transseksualnost se još smatra bolešću, a biseksualci su gotovo nevidljivi.
Roland iz Francuske opaža da su mlađe generacije manje konzervativne od starijih, što je pomalo sporan podatak uzme li se u obzir prošlogodišnje američko istraživanje koje je pokazalo da su mladi konzervativniji više nego ikad od Drugog svetskog rata. Zanimljivo je dodati i da su govornici u videima većinom žene - devet majki i dvojica očeva, što može, ali i ne mora, biti indikativno.
Projekat Equality Parents nastavlja se; štaviše, svi roditelji LGBTI osoba iz Evrope pozvani su da pošalju svoju priču i time doprinesu zajedničkoj borbi LGBT osoba i njihovih roditelja protiv homofobije i pogrešnih informacija.
Ostaje nadati se da će projekat dopreti do što većeg broja ljudi i pomoći im u prihvatanju vlastite dece, a potom i šire LGBT zajednice. Kako kaže Eleonora Katić: "Mene je to [sinova hrabrost da se autuje] inspirisalo da učinim najviše što mogu za bilo koju LGBTI osobu. Pa makar radeći to jedan na jedan, menjajući poglede ljudi jednog po jednog".