Biti peder u svakom smislu (osim karakterno) No. 43: Niste pederi!

Nisam ni slutio da će me shvatanje kako nemam odgovor na pitanje postoji li gej zajednica dovesti do toga da ću početi pisati tekst u nastavcima. Unutar teksta u nastavcima. Inceptionistička pederska kolumna. U međuvremenu me odgovor našao u prošlom tekstu. Za mene gej zajednica ne postoji niti bi trebala postojati. Koliko god mnogi tvrdili suprotno, za mene je to samo življenje u iluziji.

Ili, da malo okrenem stvari, iluzija je da se zajednica može temeljiti na onome za što većina misli da ih povezuje u tu istu zajednicu.

Zanimljiv mi je taj raskorak. S jedne strane, stravična potreba za identifikacijom s gej zajednicom i stvaranje iluzije da si među svojima. A, s druge strane, svođenje te identifikacije na onu najpovršniju, najbazičniji nivo. Pederluk for dummies.

Pederska interesna grupa

Onaj nivo identifikacije na kome nekoga članom pederske zajednice čini to što se voli po*ebati u dupe, voli gledati RuPaul's Drag Race (ne nužno istovremeno s prvom radnjom), a Lady Gaga je jednostavno najveća umetnica i ambasadorka pedera ikad. Dok, istovremeno, misli da je Stounvol drugi najznačajniji druidski kameni spomenik, odmah posle Stounehendža.

Karikiram malo. A zašto i ne bih, kad je to ionako i u stvarnosti karikiranje pederske zajednice. Bitno je i naglasiti da pederska zajednica nije isto što i zajednica pedera. Ovo prvo ne postoji. Postoji samo, kao što sam već rekao, pederska interesna grupa. A zajednica pedera jeste zajednica, ali nema nikakve veze s pederima. Ima možda veze s je*anjem u dupe, možda ima veze i s RuPaulom, a moguće i s Lady Gagom.

Međutim, pederluk je tu samo slučajna pojavnost. I tu je zaista primerena ona fraza koju je Džordž Karlin voleo ismevati - happens to be. Kao da je reč o nesrećnom slučaju. Kao što je jedan stari mudrac, koji je bio star ali mudar, davno rekao: Homoseksualac se rađa, peder se postaje.

Za razliku od zajednice pedera, pederska interesna grupa itekako ima veze s pederima. Takođe, bazira se isključivo na pederluku. Trik je samo u tome što je pederluk preduslov za identifikaciju s pederskom interesnom grupom. Ne homoseksualnost. Pederluk.

Za sve one koji imaju jaku želju za zajedništvom i identifikacijom, pederluk je osnovni i nužan nivo identifikacije. A pederluk je nemoguć bez izlaska iz ormara. To je apsolutna osnova identifikovanja s pederskom, ako hoćete, zajednicom. To, a ne RuPaul.

Izlazak iz ormara i znanje

Postajanje pederom prirodno vodi drugoj i jedinom mogućem nivou identifikacije s pederskom, ako baš hoćete, zajednicom. Ne, to nije muzički (ne)ukus. Ne, to nije isti stil odevanja. Ne, to nije gledanje istih serija. Ne, to nisu iste sfinkterske navike. Jedin što sve nas pedere povezuje su svi oni ljudi koji su pre nas bili pederi.

Svi oni istorijski događaji u čijem središtu su bili (i) pederi. Sva ona promišljanja i ideje koje su bile posledica tih istorijskih događaja. Sve ono što je dovelo do toga da i mi danas možemo, možda lakše nego pre, biti pederi. Sve ono što je dovelo do toga da se naš pederluk lakše nego ikad može izraziti na puno višim nivoima od one bazične, izlaska iz ormara.

To su jedine dve stvari na kojima se treba i može graditi pederska, ako baš hoćete, zajednica. Izlazak iz ormara i znanje. Znanje o istorijskim izlascima iz ormara i njihovim posledicama na naše izlaske iz ormara.

Povezivanjem na samo te dva, ali realna i čvrsta, nivoa, postaje jasno koliko je na ostalim brojnim, ali imaginarnim, nivoima nemoguće i suludo graditi zajednicu. Istovremeno svi ti nivoi postaju nebitni i tek tada može u pravom smislu procvetati šarolikost, raznolikost, različitost i individualnost svih onih koji čine pedersku zajednicu.

Tada postaje jasno da pederska zajednica nije, ne može biti niti bi trebala biti, čak i kad bi to mogla biti, homogena grupa sličnog muzičkog ukusa, ponašanja i stila odevanja. Zajednica pedera možda i jeste bazirana isključivo na kompatibilnosti ukusa. Pederska zajednica nema veze s ukusom, nego s političkim stavom.

Svako odlučuje za sebe želi li biti deo pederske zajednice ili zajednice pedera

Tek kad se to shvati, možemo početi uživati u plodovima te raznolikosti u svakom smislu. Mislim na raznolikost aktivističkih ideja. Mislim na raznolikost klupske ponude. Mislim na raznolikost kulturnih događanja. Mislim na raznolikost inicijativa. Naravno, za tako nešto je potrebna što veća brojnost pripadnika zajednica. A za tako nešto potrebno je, dođavola i ta hrastovina, izaći iz ormara.

Jer, ponos na vlastitu različitost baš i nema nekog smisla, ako su svi unutar različitih isti. I ako se očekuje od njih da budu isti. A još je tužnije ako i od sebe samih očekuju da budu isti.

Zaista nema nikakvih problema. Je*anje u dupe, gledanje RuPaula i slušanje Lady Gage, u tome zaista nema ništa loše. Kao što to nekoga ne čini pederom, isto tako nikoga ne sprečava da postane peder. Zaista nema potrebe da bilo ko menja sebe, ono što voli i da glumi ono što nije. Jedino tužnije od istosti pod krinkom različitosti je različitost koja je samoj sebi svrha.

Naravno, svako odlučuje za sebe želi li biti deo pederske zajednice ili zajednice pedera. Tužno je što većina ipak ostaje u zajednici pedera. Zajednica koja se, parafrazirajući Karlina, može definisati i ovako: "They are openly straight, they just happen to be gay".

Ne čudi, stoga, niti večito nezadovoljstvo pederskom zajednicom, kad većina ionako svoj pederluk doživljava kao nesrećni slučaj.