Recenzija knjige “Major i Helena” – Optimist

Poodavno je već u umetnosti i popularnoj kulturi prisutna potraga za univerzalnim, a opet specifičnim i dovoljno osobenim, katkad dođe i do srećnih ishoda, te i mi, ovde, onda dobijemo priliku da vam skrenemo pažnju na dela koja potpadaju pod odrednicu queer književnosti, a koja onda po svojim sveobuhvatnim kvalitetima i iz njih izniklim značajem prevazilaze te ipak krute okvire. Zadovoljstvo je u ovoj prigodi tim veće što ovog puta imamo da vam preporučimo dva valjana štiva iz dva tek naoko oprečna polja - dokumentarne proze i tzv. lepe književnosti.

„Major i Helena" Maje Bekčić-Petrović (objavila kuća APM Print) svoj život otpočela je u ponudi kioska, što jeste zgodna okolnost u pogledu dostupnosti i distribucije, ali i prikladna i potentna okolnost imajući u vidu širi društveni značaj ove vrsne dokumentarističkobiografske proze i pitanja kojima se bavi i koja pobuđuje. „Major i Helena", naravno, donosi životnu priču Helene Vuković, sada značajne i preduzetne trans aktivistkinje, a nekada poviše rangiranog pripadnika Vojske Srbije. Srećom po priču i srećom po čitaoce, taj polazni rodni i polni dualitet glavne junakinje ove priče nije i jedini odraz suštinske identitetske usložnjenosti Helene Vuković, i upravo iz tih obilja aspekata njene osebujne ličnosti autorka ove knjige, ponajpre novinarka Maja Bekčić-Petrović, crpi polazište ove nadasve uzbudljive i polivalentne životne priče, čiji tok dobrim svojim delom koincidira sa malo je reći burnim društvenim previranjima na ovim prostorima i koja nudi izobilje zanimljivih kosina u odnosu na očekivano i sa njima povezanih mogućnosti iščitavanja dubljih značenja ovog štiva.

Helena Vuković bila je u neku ruku skrajnuti sin, brižan i odan suprug i otac, vrhunski vojnik i saradnik, a istovremeno živeći pod jarmom tako krupnog balasta i uslovljenosti kao što je, nazovimo je tako, atipični rodni identitet i njemu bliska seksualnost. Priča Helene Vuković pokazuje kako se i unutar surovog i strogo kodiranog društvenog ali i intimnog/porodičnog okvira jedan takav teret može nositi dostojanstveno, ne gubeći nijednog trenutka iz vida blagodeti skore slobode koja proizilazi tek iz konačnog spoja sa istinom i iskrenošću. U tom smislu, autorka ove knjige čini ono najmudrije a po knjigu i najdelotvornije, premda delom, u dubini pripovednog kadra uzima učešća u skorijim događajima i epizodama iz života Helene Vuković, ona se sklanja u stranu i fokus u potpunosti predaje svojoj nesvakidašnjoj i nesvakidašnje izuzetnoj i zanimljivoj junakinji. To je i jedini ispravan i konsekventan pristup u ovakvom slučaju - lik i sudbina Helene Vuković i u narativnom i u značejskom smislu prave su dragocenosti, te bi svaki iole intruzivan pripovedački iskorak autora ugrozio intrigantnost i silinu značenja koje životna priča Helene Vuković samo po sebi nosi i daruje, i autorki i čitateljstvu.

Maja Bekčić Petrović, osim toga, uspešno punktira nužne društvene koordinate u okviru kojih je „poručnik-panker" Vuković evoluirao u ono što je oduvek trebalo da bude, i, sa te strane gledano, „Major i Helena" ima biti pohvaljena i kao konsekventan dokument o jednoj zemlji, njenoj novijoj istoriji i vreme koje nije naklonjeno drugačijima i odrešitijima ali koje ih dodatno čini upravo takvima. Specifičnost priče Helene Vuković krije se jednim svojim manjim ali zbilja značajnim delom u njenoj suštinskoj ukorenjenosti u ovo tle, ovu zemlju u sa njom umreženi kontekst, što priču čini dodatno zanimljivom, živopisnom, osobenom i relevantnom, a što je u najvećoj meri bio uzrok napada na Helenu Vuković i od strane predstavnika i činilaca dela ovdašnje LGBT aktivističke scene, koji su tom prilikom pokazali i svoje ružno i suštinski netolerantno lice, kao i blatantno i zbunjujuće nerazumevanje složenosti pitanja kojima se navodno srčano i iskreno bave.

Na kraju istaknimo, uz ogradu da je u četvrtom poglavlju došlo do narušavanja srećom tek delimičnog i privremenog gubitka fokusa, da je ovde reč o krajnje uspelom i istinski značajnom delu dokumentaristički shvaćene i postavljene proze, a da ono ponuđeno između korica ove knjige prestavlja dostojanstven i dostatan literarni ekvivalent najvažnijem iz životne priče i borbe Helene Vuković, sada ikonične pojave osvajanja nužnih i sveobuhvatnije shvaćenih ličnih i društvenih sloboda, te s tim u skladu stoji i nada da će u nekom narednom izdanju ova knjiga zavredeti i ambicioznije i komfornije i vizuelno izdašnije grafičko i štamparsko i izdavačko pakovanje.

Autor: Zoran Janković