Srbija i dalje podstiče nasilje, diskriminiše i muči, a laže pred svetom da to ne radi!

Daniel Pinter Dženi, LGBT aktivista i srpski drag queen napustio Srbiju i zatražio status izbeglice u Nemačkoj.

Zašto sam napustio Srbiju u tri početne tačke

1. Zato što nemam više 7 godina da čekam da me institucije sistema zaštite od huligana i da me na kraju ne zaštite.

2010. godine me je huligan sa imenom i prezimenom Predrag Prgić iz Bečeja napao zbog mog svojstva LGBT osobe i učeštvovanja u organizaciji Parade ponosa u Srbiji, tri godine je sudu trebalo da donese konačnu odluku da je on kriv za to što mi je razbio arkadu i zamalo nije izbio oko, i da ga zbog toga osudi na 4 ( četiri ) evra kazne u prekršajnom postupku, a u parničnom postupku da ga obaveže da meni, na ime naknade štete, isplati novčani iznos od 1000 ( hiljadu ) evra. Tokom postupka je sud dva puta u korist tuženog smanjivao iznos dosudjene mi naknade štete. Čak i takva, presuda do 2017. godine nije izvršena.
Ovakvo iskustvo i blaga kaznena politika spram nasilnika obeshrabruje svaki novi napor da se u sličnim situacijama za zaštitu od nasilja obratim nadležnim institucijama u Srbiji.

2. Zato što u Srbiji nije moguće ni da diskriminisani pomognu diskriminisanima

U oktobru 2016. godine je gospođa Marija Protić, majka sedmogodišnje devojčice sa autizmom iz Novog Sada, odlučila da mene, kao diplomiranog pravnika i transrodnu osobu, angažuje da budem pedagoški asistent njenoj ćerkici u školi. Iako njena ćerka ima po zakonu pravo na pedagoškog asistenta, a ja ispunjavam sve uslove da radim taj posao, uz to me je i majka te devojčice odabrala za to, nikad nisam stupio na dužnost, bez obzira na to što je Marija Protić pisala i slala dopise, žalbe i urgencije svim nadležnim institucijama u Srbiji tražeći da se njenoj kćerki realizuje pravo na pedagoškog asistenta u školi i da to budem ja.

3. Zato što niko nije siguran da neće nevino biti optužen i maltretiran pred sudom

Godinu dana traje pred sudom postupak protiv mene zbog optužbe da sam "uništio i oštetio tuđu stvar", odnosno razbio kamenom ulazna vrata na RTV Vojvodine, ustanove u kojoj sam nekad radio i iz koje sam svojom voljom otišao još 2003. godine. Nemajući dokaza da me osudi, a ne želeći ni da donese oslobađajuću presudu, sud od januara prošle, 2016. Godine, poziva na pretrese svedoke, koji nemaju potrebna saznanja, odustaje od njih, pa predlaže nove, ne ostavljajući mi prostor da predvidim koliko će puta i koliko još svedoka sa RTV Vojvodina pozvati da me na sudu "prepoznaju", ni koliko će to sve ukupno vremena da traje. Umoran i izmaltretiran tim jednogodišnjim postupkom, predložio sam da se na sud, kao svedoci, odjednom pozovu svi uposlenici iz te medijske kuće da svedoče i da se postupak konačno privede očekivanom kraju, međutim taj moj zahtev nije uvažen. Takođe sam dao ocenu da je postupak koji se protiv mene vodi nezakonit i nemoralan iz još jednog razloga : Gospodin Nenad Čanak, ugledni srbijanski političar, zaista je oštetio i uništio ulazna vrata na RTV Vojvodine još 2001. godine i protiv njega je tada bilo više nego dovoljno dokaza, jer je to uradio pred tv kamerama u direktnom tv prenosu, pred očima cele nacije, pa ipak zbog toga protiv njega nije vođen nikakav postupak pred sudom u Novom Sadu, ni pred ni jednim drugim, iako su bili ispunjeni svi uslovi da gospodin Čanak bude procesuiran i kažnjen. To što se danas postupak za isto delo vodi protiv bilo koga u Srbiji, a naročito protiv mene, koji sam lažno optužen, osnov je za zaključak da pred zakonom u Srbiji nisu svi jednaki.

Ima toga još......
Eisenhüttenstadt, Nemačka, 4.02.2017.
U izbeglištvu
Daniel Pinter Dženi