Sinoć otvoren Merlinka festival

U sredu, 8. decembra, svečano kao i uvek, otvoren je osmi međunarodni festival kvir filma Merlinka, pod sloganima "reci osam" i "festival hrabrih". Pored nagrade za najbolji kratki film u internacionalnoj i regionalnoj konkurenciji, žiri festivala će dodeliti i godišnje nagrade za najbolji igrani i dokumentarni film LGBTIQ tematike koji su prikazani tokom ove godine ne samo na Merlinki, nego i na drugim filmskim festivalima u Srbiji. Prenosimo vam delove sinoćne atmosfere.

Iako je do početka programa ostalo čitavih pola sata, hol Doma omladine u Beogradu već je bio prepun uzbuđenih posetilaca. U toj veseloj atmosferi, naišli smo na izložbu „Neispričane priče" fondacije Heartefact u saradnji sa organizacijom The Unstraight Museum. Izložba je sačinjena od razglednica na kojima se uz jednu fotografiju autora nalazi i nekoliko ispisanih redova o gorkom, tek ponekad slatkom ukusu koji ostavlja život članova LGBTIQ zajednice u Srbiji ili onih koji su iz nje otišli.

Par minuta nakon 21h počelo je i svečano otvaranje Merlinke, lip-sync nastupom Predraga Azdejkovića, LGBTIQ aktiviste i organizatora festivala. Peđa je izveo pesmu Olivera Mandića "Bobane" (vrati se) dok su se na filmskom platnu iza njega smenjivale fotografije Bobana Stojanovića - organizatora Prajda koji je sa svojim partnerom nedavno napustio Srbiju.

Posle Azdejkovićevog govora dobrodošlice i kratkog pregleda programa, svečano otvaranje festivala ulepšale su svojim nastupima pevačica Tijana Dapčević, i dreg umetnice Dekadenca i Viva La Diva.

Odslušali smo ovogodišnju himnu festivala - "I am what I am", dive Glorije Gejnor izvedenu od strane Dekadence uz klavirsku podršku Fritz Klein. Bilo je to pravih 5 minuta holivudskog glamura na sceni, nagrađenih aplauzom i ovacijama. Intervju sa Dekadencom pročitajte ovde.

Nakon toga, Tijana Dapčević zapalila je scenu još jednom pesmom Olivera Mandića - "Ona voli Kurosavu".

Za kraj, nastupila je Viva La Diva hitovima svojih omiljenih diva sa ovih prostora: Bisere Veletanlić ("Padala sam"), Slađane Milošević ("Ja sam neka čudna vrsta"), Bebi Dol ("Hajde da") i Josipe Lisac ("Ti si genije"). Performans je sadržao sve što se i očekuje od jedne drag veteranke - kvalitetnu muziku, dobro pevanje, spontanost, humor i iskrene emocije.

A nakon svečane priredbe, usledio je i prvi film ovogodišnje Merlinke:
Film koji je otvorio festival, "Ne zovi me sine" režiserke Ane Mujlert, stiže iz Brazila, i igra se elementima okruženja, identiteta i klase - element brazilske kulture koji igra nemalu ulogu u razmatranju prikazanih odnosa. Režiserka se pre svega bavi time kako se razvijamo i menjamo zahvaljujući ljudima koji nas okružuju - i šta se dešava kada ti ljudi više nisu sa nama.

Protagonista filma, sedamnaestogodišnji transvestit Pjer, saznaje da je žrtva trgovine ljudima, odnosno ukradena beba. Porodica u kojoj je odrastao se raspada, majka koja ga je odgojila završava u zatvoru, a on dobija novi život, novu porodicu, i novo ime - Filipe. Rodni identitet i seksualna orijentacija protagoniste nisu centralna tema filma, već podtekst koji unosi konflikt u novostvoreno okruženje - ne zbog toga šta jeste, već zbog toga što nije ono što je očekivano. Ali, ni to nije ono što izdvaja ovaj film - posebnim ga čini prikaz likova koje ni u jednom trenutku ne osuđujemo. Oba okruženja su prikazana empatično, bez moralne pridike i opravdavanja, a najpotresnije scene se vode motivom tuge koju izaziva gubitak onoga što smo smatrali svojom porodicom - i kako iznova definisati i pronaći sebe bez okruženja u kojem smo stasali.

Oko 11 časova završena je projekcija filma, i sa njom i prvo veče osmog festivala kvir filma Merlinka. Zadovoljna publika je brzim korakom napustila salu Doma omladine, i posetioci su se već za par minuta izgubili u hladnoj decembarskoj noći, verovatno trčeći za nekom poslednjom trolom ili busom.

I.I.M
Vladimir Pavlović