"Zašto ću kao majka dvoje dece biti na čelu Parade ponosa u Beogradu"

Paradu "Ponos Srbije" koja je ove godine održana danas otvorila Marijana Stevanović (46) iz Kraljeva. Ova hrabra žena, majka dvoje dece, objasnila je za "24 sata" zašto će koračati na čelu šetnje za LGBT prava, iako sama nije pripadnica te populacije.

Stevanovićeva ima dva sina, stariji ima 21, a mlađi 16 godina. Ne privlače je osobe istog pola, ne živi u Beogradu, mnogi bi rekli - nema motiv da se po ovoj vrućini maltretira i dolazi čak u drugi grad. Ali baš zbog toga šta bi mnogi rekli i šta već pričaju ona će otvoriti paradu "Ponos Srbije" ove subote u Beogradu. Hodaće ponosno, uzdignute glave i probati da stane na put nasilju koje je i sama doživela.

- Nisam pripadnica LGBT populacije, ali moj najvažniji motiv je da kao građanka najpre, a onda i kao novinarka, skrenem pažnju na nasilje i diskriminaciju institucija i društva koje ova zajednica svakodnevno trpi, a čija sam posredna ili neposredna svedokinja godinama unazad. U okruženju u kojem živimo nasilje je sveprisutno, ali nad njima je i višestruko, pa sam kao žena, i sama žrtva nasilja, odlučila da se angažujem u pokušaju da se jaz društva prema LGBT zajednici bar smanji. Družim se sa tim osobama, znam kakav pakao prolaze - rekla je Stevanovićeva za "24 sata".

Kraljevčanka insistira na tome da njeno prisustvo u subotu nije ništa čudno i da bi ljudi imali mnogo manje problema kada bi ih rešavali zajedno.

- Pripadam generaciji čiji je život obeležen borbom za pravdu, pravo, poštovanje zakona, jednakost, ravnopravnost, istinu. Cena toga je ogromna, ali kad imate jasan cilj i osvestite da je lično političko, onda nikad ne prestajete da se borite za pravednije društvo, u kojem, recimo, vaše ili moje dete neće završiti na psihološkoj terapiji jer jeste gej ili lezbejka ili trans osoba, ali to nikome na svetu ne sme da prizna. I baš tu počinje pakao koji sam pomenula... Jer, ako nismo svi slobodni, onda niko nije slobodan. Jednostavno je baš kako zvuči, ali put do toga je, u najmanju ruku, težak. Takva je i moja lična borba, puna konflikata i gubitaka, ali neprestana i beskompromisna bilo da je LGBT ili bilo koja manjinska zajjednica brutalno i bezrazložno diskrminisana - iskrena je Stevanovićeva.

Ona je uverena da će skup proteći mirno, a da svim građanima ostaje da se kasnije i u svojoj kući izbore sa zajedničkim nemirima.

- Ne moram da budem LGBT osoba da bih se identifikovala sa njihovim problemima. Dovoljno je što sam žena u duboko ukorenjenom patrijarhatu. Ako se tome doda da sam novinarka koja o svemu navedenom govori javno (a sa čijim se stavom većina ne identifikuje) i koja pritom vaspitava sopstvenu decu sopstvenim primerom, jasno je da sam i sama često izložena vređanju, pretnjama, odbacivanju. Zar to nije dovoljan motiv da se u borbi udružite sa sebi ljudski sličnima? Meni jeste, volela bih da ostali bar razmisle - poručuje aktivistkinja.