Izborili su se za svoje mesto u Srbiji, ali LGBT osobama može da bude još mnogo bolje

- Socijalna distanca ispitanih prema gej osobama je velika. Čak 81 odsto građana u istraživanju koje smo radili ne želi u porodici, za komšiju, za nastavnika svog deteta LGBT osobu - kaže Spasojevićeva.

Položaj LGBT osoba u Srbiji je značajno poboljšan, ali još uvek njihova prava nisu onakva kakva bi trebalo da budu, zaključak je današnje debate o položaju LGBT osoba. Naime, prošle godine je podneta 31 pritužba zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i 21 u vezi sa rodnim identitetom, što je pomak u odnosu na 2014. godinu.

- Osvojili smo neko svoje mesto, i ovo što rade LGBT organizacije je ipak nešto što društvo prati. U poređenju sa nekim drugim organizacijama kao što su, recimo, organizacije Roma ili osoba sa invaliditetom, ne mogu da kažem da smo u istoj poziciji. Pokret se izborio da postane tema, ali je pitanje zašto još uvek imamo taj jedan dan u godini, zašto se ne uvede nešto više za nas, što je zapravo suštinsko pitanje - kaže Boban Stojanović, organizator Beogradske parade ponosa.

Međutim, kako kaže Stojanović, još uvek postoji visok stepen predrasuda koji je blokada da se u javnosti uspostavi ljudski odnos prema pripadnicima gej zajednice.

- Nemamo podršku interesnih institucija da izađu sa nama na ulicu ili da razgovaramo na neku temu. Treba da postoji i veća odgovornost intelektualne elite. To malo izostaje, postoje samo njihove reakcije na neke situacije. Nije isto kao i pre pet godina, bolje je, ali je to borba koja nikad neće prestati - poručio je Stojanović.

Foto: Telegraf

- Poverenici za zaštitu ravnopravnosti prošle godine je podneta 31 pritužba zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i 21 u vezi sa rodnim identitetom, što je pomak u odnosu na 2014. godinu, ali je to i dalje nedovoljno - izjavila je danas savetnica u stručnoj službi Poverenika Emila Spasojević. Primetna je veća vidljivost nasilja nad LGBT osobama, konstatovala je Spasojević, ali još uvek su predrasude prema gej osobama ogromne.

- Socijalna distanca ispitanih prema gej osobama je velika. Čak 81 odsto građana u istraživanju koje smo radili ne želi u porodici, za komšiju, za nastavnika svog deteta LGBT osobu. To su razočaravjući podaci. Ta vrsta ukorenjenosti transfobije i homofobije zahteva vreme - kaže Spasojevićeva.

Ona se osvrnula i na istraživanje Kriminalističko-policijske akademije iz 2015. godine, koje kako kaže, potvrđuje da se stvari sporo menjaju.

- Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je vrlo zainteresovano da unapređuje svest svojih zaposlenih kada su u pitanju LGBT prava, bez obzira što to traje. Ipak, pola ispitanih u tom istraživanju ne shvata suštinu diskriminacije. Više od 50 odsto ispitanih se slaže sa konstatacijom da je homoseksualizam bolest. Najčešće izjave su tipa: "Nemam ništa protiv, ali neka oni to rade kod svoje kuće". To je nešto na čemu svi kao društvo moramo da radimo i organizujemo seminare, tribine, okrugle stolove, jer u razgovoru je ključ promene svesti - zaključuje Spasojevićeva.

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava smatra da Srbija, generalno, ima zadovoljavajući zakonski okvir, ali da je problem njegiva primena.

Foto: Medija centar Beograd

- Neke stvari se jesu promenile, to vidimo kroz pravosuđe, ali i kroz predmete koje vodimo. Pre 10 godina smo, recimo, imali predmet na čijim koricama piše HIV+ zato što je jedna od osoba koja je pokušala da ostvari svoje roditeljsko pravo bila HIV pozitivna. Sada toga ne bi smelo da bude, ali je još uvek slab stepen poznavanja diskriminacije među sudijama i tužiocima- otkriva Antonijević.

Ni tužilaštvo, kako kaže, ne reaguje na adekvatan način. Kao primer je naveo nedavni napad kod Hrama Svetog Save gde je jedan mladić dobio batine.

- Tužilaštvo je taj slučaj loše kvalifikovalo - kao lake telesne povrede. Na kraju je zaključen sporazum, oportunitet, tako da je onaj koji je nekoga prebio izuzetno agresivno prošao sa tim da je platio manji novčani iznos. Mi, kao zastupnici oštećenog, dobili smo samo obaveštenje da je on izvršio uplatu, a čak ne znamo ni koji iznos - kaže Antonijević i dodaje:

- Oportunitet koji od nedavno postoji uveden je da ubrza postupke gde postoji tako velika društvena praksa. Da li država takvom merom želi da kaže da nasilje prema LGBT osobama nije tako velika društvena opasnost na koju treba reagovati nekim adekvatnim sankcijama. Izgleda da je to odgovor našeg suda i tužilaštva koje je odobrilo takav sporazum.

Gej lezbijski centar je od septembra do marta pratio LGBT sadržaje tekstova koji su izlazili.

- Poslednjih godina je sve ređa situacija da na naslovnim stranama imate: "Pederčina, trandže, lezbejke..." Pre 15 godina od toga čovek nije mogao da živi, sad ipak većina zna šta znači LGBT. Međutim, mnogo je skrivenih poruka protiv kojih ne možemo adekvatno da reagujemo i ne samo to, novinari se još uvek ne ograđuju od diskriminatorskih sadržaja - upozorila je novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skroza.