Intervju sa Predragom Azdejkovićem

Sedmi međunarodni festival LGBT filma „Merlinka" održan je od 10. do 14. decembra u Domu omladine Beograda. Manifestacija nosi naziv u čast Vjerana Miladinovića Merlinke, transvestita koji je ubijen u Beogradu 2003. godine. Posetioci su, ove godine, mogli da pogledaju mnogobrojna ostvarenja kako inostranih tako i domaćih autora. O festivalu, filmovima koji se bave tematikom LBGT populacije i planovima za budućnost za Portal Gay Serbia razgovarali smo sa Predragom Azdejkovićem, direktorom festivala „Merlinka".

Šta je po vašem mišljenju najveći uspeh Merlike za ovih 7 godina postojanja?

Najveći uspeh ja vidim u tome što se u Domu omladine uopšte dešava Merlinka festival. Došli smo do toga da u isto vreme u sali Amerikana imamo hard-rok koncert, a dole u Velikoj sali se odvija jedan LGBT filmski festival i sve protiče najnormalnije u potpunom redu. To je ogroman uspeh.

Filmski gledano, kad uporedim početke i ovo izdanje festivala, mi sada prikazujemo produkcijski ozbiljnije filmove. Na primer Ajzenštajn u Gvanahuatu, film u režiji Pitera Grinaveja je premijerno predstavljen na ovogodišnjem Berlinalu. Hit festivala je i film Baka u produkciji Sony Pictures. O tim filmovima smo mogli ranije samo da sanjamo.

Primećujemo nova lica, nove ljude i veći broj gledalaca. U tome ja vidim uspeh Merlinke.

A koji su vaši izazovi i ciljevi što se tiče budućnosti?

Ja sam megaloman i meni je cilj da otvorimo balkon Velike sale Doma omladine jer u parteru više ljudi ne može da stane. To je veliki izazov jer u parteru ima 350 mesta koja treba ispuniti, a sa balkonom to bi bilo oko 600 ljudi u publici. Ja sanjam taj dan kad ćemo mi da se uhvatimo za glavu i kažemo otvaraj balkon, nemaju ljudi gde da sednu! Već sada razmišljamo o 8. Merlinki i nadam se da ćemo imati sve bolje i bolje filmove i da će biti sve više i više srpskih kratkih ili dugometražnih filmova.

Ove godine je u produkciji festivala Merlinka nastao kratkometraži film „Samo da je živo i zdravo", možete li nam reći nešto više o tome?

Mi non-stop čekamo srpske filmove koji će se baviti LGBT tematikom, a onda smo u jednom momentu shvatili da više nećemo da čekamo i da treba sami da snimimo takav film.  Ja sam želeo da se bavimo baš tom temom odnosa roditelja i LGBT dece i mislim da je završni proizvod zanimljiv, da smo dosta toga obuhvatili i da smo uspešno predstavili i pozitivnu i negativnu stranu. Sledeći korak je ponuditi film nekim domaćim televizijama da ga prikazuju i da zaživi na međunarodnim festivalima.

Da li možemo uskoro da očekujemo dugometražni film u produkciji Merlinke?

Imali smo ideju da snimimo film o Merlinki po njenoj autobiografiji „Terezin sin" ali za tako nešto je potreban ogroman novac i to je preveliki zalogaj za nas u ovom momentu. U međuvremenu našla se ekipa koja ima istu ideju i ja njima pomažem oko svega što mogu da bi došlo do realizacije tog filma. Da li će biti nešto od svega toga videćemo, a ja se nadam da hoće. Ono šta ja prvenstveno želim je da stvorim festival na kojem će taj film moći premijerno da se prikaže.

Merlinka se ne održava samo u Beogradu?

Da, posle Beograda se selimo u Niš, zatim u Sarajevo gde će biti predstavljen potpuno drugačiji filmski program u odnosu na Beograd, to je nešto novo i originalno. U maju sledeće godine festival će gostovati u Novom Sadu, a zatim i u Podgorici. Važno nam je da ne budemo vezani samo za Beograd i da Merlinka bude festival koji ima svoj život u toku cele godine.