Dobre prakse u Holandiji - korisni saveti za Srbiju

Na Svetski dan ljudskih prava svečano je otvoren sedmi Međunarodni festival LGBT filma "Merlinka", u beogradskom Domu omladine. Festival je otvorio film maestralnog Velškog reditelja, jednog od vodećih modernih filmskih stvaraoca s nekonvencionalnim pristupom pripovedanja, Pitera Grinaveja Ajzenštajn u Gvanahuatu.

Uoči proekcije, u sklopu festivala, održana je tribina s tematikom "LGBT aktivizam u Holandiji - dobre prakse", koju je podržala holandska ambasada u Beogradu. Osim domaćih gostiju izlagača na tribini su prisustvovali holandski aktivista, član jedne od najvećih evropskih transrodnih organizacija Vreer Verkerke i zamenica ambasadora Kraljevine Holandije u Beogradu Marielle van Miltenburg. Strani gosti su otpočeli tribinu uz čestitke upućene pre svega građanima Srbije. Ističući da je napor koji je učinjen kad je u pitanju promovisanje tolerancije i prihvatanja LGBT osoba itekako zapažen u zemljama Evropske Unije, predstavnica ambasade naglasila je da se nikako ne smemo opustiti, već da je još mnogo posla pred nama. Uz apel gostima da ne klonu duhom, ambasadorka je dala podstrek za još posvećeniji napor, kada je u pitanju ostvarivanje prava LGBT osoba, ističući da je Holandija više nego voljna da pomogne Srbiji u ovim reformama.

Lobista za jednakost i evropske društvene vrednosti, Vreer Verkerke, upozorio je prisutne da su trans osobe i dan danas u svetu podvrgnute podozrivim pogledima političke elite ali i javnog mnjenja. Podsećajući da nikako ne smemo kao društvo odbaciti uvid u još veću stigmatizaciju kada je reč o gej populaciji migranata, ali i bilo kog drugog odstupanja od normi "belog kontinenta". Vreer se zalaže za kreiranje globalnijeg društvenog pokreta, koji bi se obraćao problemima svih manjinskih grupa. Kao borac za ujedinjenje i saradnju trans osoba i sindikata, radi lakšeg rešavanja problema nezaposlenosti koji dele, on smatra da aktivisti svih sfera treba da se okupe i formiraju jedan snažan, progresivni sindikat, koji bi ujedinio sve različitosti kako bi, kroz zajedničku borbu, dostigli željeni cilj. Kada upitan da li smatra da je moguće transponovati jedan model prakse, sa svojim specifičnim tipom Volkgeista, na drugi s distinktivnim prioritetima, percepcijom i sistemom vrednosti, Vreer odlučno odbacuje takvu mogućnost. Tvrdi da nije moguće jednostavno jedan model primeniti negde drugde i upozorava da ono što bi se izgubilo u takvom transferu zapravo predstavlja suštinu primene, kako zakonskih regulativa, tako i opšte klime u društvu i medijima: "Izuzetno je važno da se organizujete na nivou zajednice, sve ostalo je neodrživo. Politički režimi su promenljiva stvar, organizujte se na nivou građanskih zajednica i služite se kodeksom ljudskih prava, jer sve ostalo je nelegitimno!", tvrdi Vreer.

Nevena Pupić, iz udruženja građana "Egal", koje je prvo istupilo i diglo glas protiv tad pravosnažnog rešenja, sad već bivšeg ministra Gašića, u odbranu majora Helene Vuković, naglasila je činjenicu da se ne govori dovoljno o problemima trans osoba, već da se najčešće polemiše oko ozakonjivanja istopolnih brakova i usvajanja dece. Suštinski problem trans populacije je nedostatak odgovarajuće zdravstvene zaštite, upozorava Nevena. Društvo zaboravlja da se trans zajednica umnogome razlikuje od LGB, oni su čak najtargetiranija grupacija pod okriljem LGBT, kad pričamo o netrpeljivosti i nasilju.

U razgovoru sa Borisom Milićevićem, članom Glavnog odbora SPS-a i učesnikom tribine, došli smo do zaključka da je teško definisati politički reljef u Srbiji. "Problem je pre svega što u zemlji vlada trend uniformne politike, nijedna partija, u suštini nema, izuzev LDP-a koji je vanparlamentaran, jasan program za LBGT zajednicu, koji bi se obraćao LGBT glasačima. Važno je da imamo liberalne reprezente u parlamentu, to trenutno nije slučaj, taj isti problem važi i za ultra desničarske partije, to sve predstavlja veliki problem za demokratiju.", tvrdi naš sagovornik. Milićević ističe kao paradoks, ali i upozorenje činjenicu da su u Holandiji ekstremno desničarske organizacije i partije prihvatile legalizaciju gej brakova: "U Srbiji nema slobodarskog duha u partijskom sistemu, niti ozbiljna svest koliko je bitno učestvovati u političkom životu. Bez ličnog angažovanja ne može se očekivati ni rešenje problema. Upravo zbog izostanka želje za političkim angažmanom se i rađaju razni anarhistički pokreti, pa je logično da zaključimo da nam preti jedna ozbiljna desnica, kao što se to desilo u Mađarskoj i Italiji, i ono što će biti interesantno je što će upravo te krajnje desnice podržati LGBT zajedncu. ". Milićević smatra da bi trebalo mediji i pravosuđe da snose barem delimičnu odgovornost kad je reč o negativnoj slici o LGBT zajenice, jer kako ističe to su stubovi društva i kreatori javnog mnjenja koji nažalost žmure već decenijama. Poboljšanje stepena zastupljenosti tolerancije u prosveti ne odbacuje, ali stavlja do znanja da nas od toga deli barem još jedna decenija.

Govornici na tribini a i slušaoci se slažu u jednom; nemoguće je izvući konkretan zaključak kad je proces iskorenjivanja netolerancije u pitanju, to je jedan dugotrajan projekat koji zahteva strpljenje i neprekidan trud. Jedno je sigurno, građani Srbije su, čini se, konačno počeli da otvaraju um, da se odupiru diskriminaciji u brojnim oblicima, a upravo su manifestacije poput "Merlinke" doprinele indoktriniranju javnog mnjenja i učinile da građani Srbije žele da postanu deo kulturnog diverziteta Evrope.