Živi sa HIV-om 15 godina i boji se da ode kod lekara

Subotičanin Boris Kovačić (49) saznao je da je zaražen HIV-om 2001. godine a doktori su mu rekli da mora odmah da krene da uzima terapiju jer je virus verovatno dobio nekoliko godina pre testiranja. Danas živi sasvim normalno, redovno uzima terapiju, i dalje živi sa istom osobom sa kojom je i tada bio i jedan je od najglasnijih boraca za prava HIV pozitivnih osoba.

Kada sam saznao da imam HIV rekao sam to odmah porodici i, za razliku od mnogih, imao sam potpunu podršku i pomoć s njihove strane. Osoba sa kojom sam živeo 10 godina mi je takođe bila velika podrška u tim trenucima, a i ta osoba se testirala i negativna je. Jedina razlika je u tome što od 2001. godine koristimo zaštitu - priča za „24 sata" Boris.

Boris, inače zdravstveni radnik po struci, saopštio je kolegama za dijagnozu i suočio se sa osudama. Prvo su ga izmestili sa radnog mesta i stavili ga na neodgovarajuću poziciju, a kasnije je zbog raznih priča po bolnici bio primoran da ode u invalidsku penziju.

- Neki od prijatelja mi se više nikad nisu javili od kad sam im rekao, niti su mi ušli u kuću. Zato sam ja vremenom napravio krug ljudi oko sebe koji me razumeju. Iako nisam imao mnogo neprijatnih iskustva, izbegavam da idem na veća okuljanja kada ne znam kako ću tu biti prihvaćem - priča ovaj aktivista i predsednik Udruženja „Stav+".

Poseban stres mu predstavlja odlazak kod doktora, jer od članova udruženja često čuje da se najveća diskriminacija oseća upravo u zdravstvu. Iako ima ozbiljnih problema sa cirkulacijom, zbog tog straha nije uspeo da se natera da ode kod lekara.

- Malo se plašim da odem, na primer, kod stomatologa i da kažem da imam HIV. Ja to ne moram da kažem, ali bih svakako skrenuo pažnju, čisto da povede malo više računa. Bojim se kakav će stav imati doktor i da li će me tretirati drugačije, kao što najčešće jeste slučaj - ističe on.

Boris danas živi sasvim normalno, kao da ima bilo koju drugu hroničnu bolest. Svakodnevno pije lekove, koji su u Srbiji dostupni i besplatni iako bi terapija mogla da bude osavremenjena, i kaže da je normalan život sa HIV-om i te kako moguć.

- Mi svi želimo da budemo korisni članovi društva, samo nam je to potrebno omogućiti. Da možemo da idemo u školu, na fakultet i posao kao i svi drugi ljudi, jer mi živimo sasvim normalno - zaključuje naš hrabri sagovornik.