Vlast bi u EU, ali bez prava za LGBT

Registrovana istopolna zajednica, odnosno registrovano partnerstvo, je zajednica života dva punoletna lica istog pola, koja su registrovala svoj građanski partnerski odnos pred nadležnim organom javne vlasti. Registrovani partneri imaju pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, a posebno pravo na održavanje ličnih međusobnih odnosa i zajedništva. Imaju obavezu da se međusobno pomažu i pružaju svu potrebnu negu i pomoć.

Ovo piše u Modelu zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, koji su još 2012. uradili Centar za unapređenje pravnih studija (CUPS) i Organizacija za lezbejska ljudska prava - Labris. To da istopolne zajednice kod nas nisu pravno regulisane, iako ih priznaje čak 10 članica Evropske unije, i iako je presudom Evropskom suda za ljudska prava u slučaju tri gej para iz Italije, Srbija kao država članica Saveta Evrope u obavezi da pravno reguliše zajednicu osoba istog pola, ali da se ne nazire mogućnost da se to uskoro dogodi, govori o dvoličnosti ove, ali i prethodnih vlasti. S jedne strane bi hteli da Srbija odmah uđe u EU, ali da uz to zanemari prava svojih sugrađana koji čine LGBT populaciju.

Najnoviji primer ovoga je oštro reagovanje predstavnika vladajuće koalicije - potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović, ministra za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina, predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme i članice Glavnog odbora SNS i narodne poslanice Aleksandre Đurović - na izjavu lidera SDS, Borisa Tadića, da bi u Srbiji trebalo pravno regulisati bračne zajednice osoba istog pola i odobriti im usvajanje dece.

Kako je rekao Tadić, čije se mišljenje očito promenilo otkako je bio na mestu šefa države, "civilizacijski gledano nije moguće imati realističnu politiku i politiku koja Srbiju približava EU, a suprotstavljati se bračnoj zajednici istoga pola". Njegove reči su teško pale Vulinu, koji je rekao da se protivi legalizaciji istopolnih brakova, naglašavajući da tako nešto neće potpisati.

Takvo mišljenje ima i Đurovićeva, koja je istakla da se SNS protivi legalizaciji istopolnih brakova i zalaže za brak kao zajednicu muškarca i žene. Opšte poznati protivnik LGBT prava je Dragan Marković Palma. On je na Tadićevu izjavu reagovao tako što je rekao da nikada neće glasati za legalizaciju homoseksualnih brakova, čak i ako to bude uslov za ulazak u EU. I Mihajlovićeva je "lično protiv istopolnih brakova, pre svega jer Srbija godišnje gubi manji grad zbog niskog priraštaja, ali i da ne vidi problem da se o tome razgovara". Ostaje nejasan deo njene izjave, u kojoj navodi da želi da čuje šta kažu muškarci ili žene "koje misle isto kao i ja".

Inače, u Modelu zakona CUPS-a i Labrisa piše da su registrovani partneri dužni da se uzajamno izdržavaju, da imaju pravo nasleđivanja pod istim uslovima kao bračni drug, te da u slučaju smrti ili teškog invaliditeta jednog registrovanog partnera, drugi ima pravo na naknadu nematerijalne štete, odnosno pravičnu novčanu naknadu za pretrpljene duševne bolove.

"Registrovani partneri uživaju sva zakonom određena prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja kao i supružnici u braku", navodi se u Modelu zakona i dodaje da registrovana partnerstva prestaju smrću partnera, poništenjem i raskidom.

O zdravlju

"U slučaju bolesti jednog registrovanog partnera, drugi partner ima pravo da bude obavešten o njegovoj bolesti i zdravstvenom stanju, toku lečenja i drugim činjenicama koje se tiču zdravstvenog stanja, pravo da učestvuje u donošenju odluka u pogledu izbora medicinskog tretmana, kao i pravo da ga posećuje u toku bolničkog lečenja", predlaže se u Modelu zakona.