Intervju Vladimir Pavlović

Bliži se Parada ponosa i skup trans* osoba zakazani za 20. septembar. Tim povodom razgovarali smo sa Vladimirom Pavlovićem, studentom i članom lgbt zajednice, koji je govorio o zakazanim skupovima, ljudskim pravima u Srbiji, aktivizmu...

Gay Serbia: Kako danas vidiŠ LGBT scenu u Srbiji i da li se po tvom mišljenju popravio položaj LGBT osoba u odnosu na raniji period?

Vladimir Pavlović: LGBT scena u Beogradu se polako razvija. Ljudi su koliko-toliko slobodniji, ima gej klubova i gej-frendli mesta, urbana kultura živi, malo lakše se diše. Van prestonice je druga priča. Potpuna getoizacija, skrivanje, strah. Ipak, mravljim koracima položaj LGBT populacije se poboljšava.

Gay Serbia: Šta je neophodno da bi se popravio položaj LGBT osoba u Srbiji?

Vladimir Pavlović: Edukacija, pre svega. Tolerancija se mora učiti od malih nogu. LGBT teme su potpuno zapostavljene u školskom programu. Završio sam gimnaziju, sada sam student - sve što sam naučio o homoseksualnosti, o LGBT kulturi i ljudima - naučio sam sâm. Ne uči se o istoriji LGBT pokreta, a o homoseksualnosti nema reči ni u gradivu biologije, psihologije, sociologije... Nigde. Učenici završavaju srednje škole a da ne znaju apsolutno ništa vezano za LGBT. Niko nam nikada nije objasnio da homoseksualnost nije bolest. Prilično nefer, s obzirom da oko 8% đaka jeste LGBT. Zapravo, jedino mesto na kom se opširnije diskutovalo o LGBT temama su bili časovi veronauke - gomila uvreda i neistina je bilo izgovoreno na tim časovima, diskriminacija i indoktrinacija u paketu, i to prvenstveno od strane predavača. Takav obrazovni sistem dodatno obeshrabruje i otežava život LGBT učenicima.

Gay Serbia: Misliš li da se išta promenilo za ovih godinu dana po pitanju aktivizma, smanjenja diskriminacije, homofobije?

Vladimir Pavlović: Nisam primetio neku promenu.

Gay Serbia: Misliš li da je aktivizam trebalo da bude vidljiviji u društvu u proteklih godinu dana? Da li je potrebno više aktivnosti, skupova, akcija, tribina?

Vladimir Pavlović: Da, da, da, da, da! Trebalo je da bude vidljiviji u proteklih deset godina, treba biti vidljiviji u narednih deset.

Gay Serbia: Kako komentarišeš aktivizam u Srbiji i oceni ga ocenom od 1-10?

Vladimir Pavlović: Iskreno, ne pratim preterano aktiviste i organizacije. A uglavnom se i nema šta pratiti. LGBT aktivisti u Srbiji su previše nalik na lokalne političare i estradne ličnosti, i deluju mi nesposobno, neorganizovano i nezainteresovano. Azdejkovićev i Helenin rad je jedini koji mi je zapao za oko u poslednjih godinu dana i za njih imam pohvale. Uličnu umetnost i aktivizam Inspektora Jode Zgužvanog obožavam. Sigurno ima još pozitivnih primera, ali ostalo - jedinica.

Gay Serbia: Imali smo zabranjen Prajd 2011. 2012. i 2013. godine jer država nije mogla da garantuje bezbednost skupa. Da li misliš da su aktivisti morali da insistiraju na održavanju, procesuiranju svih koji su učestvovali u nasilju i pretnjama i da je država morala da odradi svoj deo posla? Koliko je kriva država a koliko aktivisti?

Vladimir Pavlović: U toj situaciji u potpunosti krivim državu. Tu nije bio problem sa insistiranjem od strane aktivista - insistirali su; problem je bio u nezainteresovanoj i nesposobnoj vlasti. Uopšte ne treba dovoditi u pitanje koliki je rizik i koliko obezbeđenje košta - pravo na slobodno okupljanje je Ustavom zagarantovano, i mi plaćamo porez. Nek se na taj jedan dan organizuje i 10 000 policajaca, Parada se mora održati inače je Srbija, po definiciji - neuspela država.

Gay Serbia: Kako komentarišeš zamerke da je aktivizam u Srbiji jedino vidljiv mesec ili dva pred samo održavanje Parade ponosa dok tokom ostatka godine praktično i da ih nema nigde, u medijima, akcijama...? Da li je teško doći do medija ili...?

Vladimir Pavlović: Ta zamerka je sasvim na mestu. Većina aktivista i organizacija je angažovana tih mesec dana oko Parade, i onda nestanu. Ostalih 11 meseci spadne knjiga na 3 slova - primećujem da se samo mali broj pojedinaca i organizacija aktivira i nešto radi. Teško je doći i do medija, to svakako, ali to nije opravdanje za nerad. U Srbiji ima čak 14 LGBT organizacija koje dobijaju lepe sume novca što od donacija, što iz budžeta - gde su svi ti ljudi? U šta se ulaže sav taj novac, šta je postignuto?

Gay Serbia: Misliš li da postoji sujeta među aktivistima?

Vladimir Pavlović: Ogromna i veoma primetna. Dovoljno je pogledati kako i o čemu se piše (i ne piše) na zvaničnim stranicama organizacija, a najočigledniji ispad je bilo potpisivanje one platforme o ujedinjenju u koje pojedine organizacije nisu bile uključene, ni obaveštene o istoj.

Gay Serbia: 26. juna u javnoj raspravi našao se Prednacrt građanskog zakonika. Misliš li da će stručna i šira javnost zauzeti pozitivan stav po pitanju regulisanja istopolnih brakova, usvajanja dece i prava LGBT osoba koji bi bili regulisani posebnim zakonom? Kakvo je tvoje mišljenje po tom pitanju?

Vladimir Pavlović: U Prednacrtu građanskog zakonika se nalazi mnoštvo predloga za regulisanje bitnih problema o kojima se do nedavno nije ni pričalo. Između ostalog: pitanje eutanazije, surogat materinstva i istopolnih partnerstava. U potpunosti se zalažem za regulisanje svih tih pitanja i nadam se najboljem. Nažalost, sumnjam da će šira javnost zauzeti pozitivan stav, pogotovo po pitanju istopolnih brakova/partnerstava. Za tako nešto potrebna je bar osnovna tolerancija, a većina ljudi uopšte nema jasnu predstavu o LGBT zajednici, i neretko nas stavljaju u isti koš sa pedofilima, silovateljima i teškim psihijatrijskim bolesnicima. U stručnu javnost se uzdam, i nadam se dijalogu koji će bar malo promeniti svest naroda.

Gay Serbia: Za 20. septembar zakazana je Parada Ponosa ali i Trans* Pride. Misliš li da će oba skupa biti održana i kakvo je tvoje mišljenje o tome?

Vladimir Pavlović: Nadam se da hoće. Podržavam oba skupa. Drago mi je što se organizuje i Trans* Pride, jer je trans* populacija izložena velikim problemima, odbacivanju, nasilju. A zanemarena je i diskriminisana ne samo u društvu i pravnom sistemu, nego, nažalost, i unutar same LGBT zajednice.

Gay Serbia: Da li ćeš učestvovati na Paradi ponosa ili Trans* Prajdu?

Vladimir Pavlović: Nažalost, ove godine ne. Vreme i obaveze mi neće dozvoliti da budem u Beogradu.

Gay Serbia: Šta bi poručio LGBT zajednici u Srbiji a šta aktivistima?

Vladimir Pavlović: Zajednici - autujte se! Pokrenite se! Ne morate na Paradu ili pred televizijske kamere, uradite nešto u svom okruženju, širite ideju. Za početak je najbitnija vidljivost. Narod neće promeniti stav o nama dok ne shvati da smo tu, da nas ima mnogo i da LGBT zajednica nije šačica ljudi u Beogradu koja izađe na ulice jednom godišnje da paradira. Za prava i bolji položaj LGBT populacije se ne mogu izboriti ni (kvazi)aktivisti, ni političari, ni nevladine organizacije ni niko drugi - dok se ne pokrene sama LGBT populacija! Proći će vam život u skrivanju i čekanju da se neko drugi zauzme za vas. Ne prihvatajte nepravdu. Budite promena koju želite da vidite. Volite sebe.
Aktivistima - ohrabrujte zajednicu da se zauzme za sebe.