Intevju sa Mehom Omerovićem

Bliži se Parada ponosa i skup trans* osoba zakazani za 20. septembar. Tim povodom razgovarali smo sa gospodinom Mehom Omerovićem, narodnim poslanikom i predsednikom Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne Skupštine republike Srbije, koji je govorio o zakazanim skupovima, ljudskim pravima u Srbiji, konkretnim koracima u borbi protiv diskriminacije...

Gay Serbia: Nalazite se na čelu Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Kako vidite stanje ljudskih prava u Srbiji, a posebno prava lgbt populacije?

Meho Omerović: Odbor je pod ovim nazivom i sa ovim delokrugom rada prvi put formiran u Narodnoj skupštini 2012. godine. Imajući u vidu veliki broj pitanja iz oblasti ljudskih prava kojima smo se u periodu od osnivanja do danas bavili, mislim da je opravdana potreba postojanja jednog takvog parlamentarnog radnog tela. Kao što sam to više puta istakao, u Srbiji postoji dobar zakonodavni okvir za zaštitu ljudskih prava, ali često se ta prava u praksi krše. Stoga treba raditi na unapređenju primene zakona, jačanju institucija koje se staraju o efikasnom sprovođenju zakonom garantovanih prava, kao i jačanju svesti građana o tome da su svi ljudi jednaki i da je diskriminacija po bilo kom osnovu zabranjena, što u stvari podrazumeva borbu protiv predrasuda i stereotipa.
Dakle, iako postoji napredak u pogledu stanja ljudskih prava u Srbiji, treba još dosta toga da se uradi kako bismo u punoj meri obezbedili zaštitu pojedinih ugroženih grupa, a pre svega LGBT populacije. Na žalost, postoje i drugi problemi, a naročito bih istakao nasilje nad ženama i porodično nasilje.

Gay Serbia: Koliko su kršenje ljudskih prava, diskriminacija, pretnje nasiljem opasna u jednom društvu i koliko je važna borba protiv diskriminacije?

Meho Omerović: Problemi LGBT populacije nisu samo njihovi lični problemi, već su to problemi društva u celini. Isto tako porodično nasilje i diskrimincija drugih manjinskih grupa, nisu pojedinčani problemi samih žrtava, već predstavljaju kršenje ljudskih prava i država mora stati u njihovu odbranu. Koliko je držva u tome uspešna zavisi od propisa koje donosimo, sposobnosti institucija da spreče kršenje ljudskih prava, ali i svesti i odgovornosti svakog od nas pojedinačno.
Stoga je neophodno preduzeti odlučne mere u borbi protiv nasilja i diskiminacije svih ugorženih grupa čime se šalje se jasna poruka da je Srbija spremna da gradi društvo istinske ravnopravnosti, zasnovane na zaštiti ljudskih prava i vladavini prava.

Gay Serbia: Po Vašem misljenju koliko je urađeno po pitanju poštovanja, ravnopravnosti i unapređenja prava LGBT zajednice u Srbiji danas u odnosu na neki raniji period?

Meho Omerović: Svakako da postoji napredak, a mislim da se i same LGBT organizacije mogu složiti sa ovom konstatacijom. Kao narodni poslanik, naročito mogu da primentim da je u odnosu na neki raniji period došlo do napretka u pogledu političke podrške pravima LGBT osoba, kako na nivou Vlade, tako i u Narodnoj skupštini. Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Narodna skupština su imali niz aktivnosti kada je reč o ovoj oblasti ljudksih prava, a u narednom periodu nastavićemo još intenzivnije da se bavimo pitanjima zaštite prava LGBT osoba. Postoji veoma intenzivna i konstruktivna saradnja Odbora sa LGBT organizacijama. Podsetio bih da je odbor kojim predsedavam, zajedno sa Odborom za evropske integracije održao zajedničku sednicu 23. septembra 2014. godine koja je prethodila Paradi ponosa na kojoj smo razmatrali pitanja položaja i prava LGBT osoba u Republici Srbiji. To je bio prvi događaj u Narodnoj skupštini koji je okupio sve najznačajnije institucije i nevladin sektor, kao i predstavnike međunarodne zajednice u vezi sa ovim važnim pitanjem.
Na niovu različitih institucija, takođe postoji napredak jer se ovom pitanju posvećuje sve više pažnje. Pomenuo bih obuke koje se sprovede u policiji, centrima za socijalni rad i sudovima, a koje se upravo odnose na prava lgbt populacije.
Održavanje prošlogodišnje Parade ponosa govori u prilog tome da napredak postoji, iako je ona održana uz velike mere obezbeđenja. Verujem da će u periodu koji je pred nama prestati polemike u javnosti i pretenje učesnicima, i da će pripadnici ove populacije moći nesmetano da ostvaruju svoje Ustavom garantovano pravo na okupljanje.

Gay Serbia: Smatrate li da ima političke volje da se stepen lgbt prava u Srbiji ali i svih ostalih manjinskih grupa podigne na neki viši nivo? Trebju li država, političari i javne ličnosti aktivnije da se uključe u podizanje svesti društva koliko je značajno poštovanje ljudskih i manjinskih prava, borba protiv diskriminacije?

Meho Omerović: Kao što sam to već naveo, postoji napredak u smislu jačanja svesti, kao i političke volje da se unaprede prava LGBT osoba, kao i drugih manjinskih grupa. Međutim, problemi su brojni i raznovrsni i stoga su i zadaci koji stoje pred državom veoma složeni i zahtevaju sistemski i interdisciplinarni pristup.
LGBT zajednica, kao i zajednice unutar LGBT zajednice, imaju svoje specifične probleme i potrebe i država im mora odgovoriti imajući u vidu te specifičnosti. Posebno bih pomenuo LGBT osobe koje žive u malim i ruralnim sredinama, jer je njima mnogo teže da se izbore sa predrasudama i stereotipima, nego onima koji žive u velikim gradovima. Stoga je potrebno da najviši predstavnici vlasti i institucija, ali i predstvnici vlasti u lokalnim sredinama, šalju afirmativne poruke, i zalažu se za zaštitu ljudskih prava svih naših građana. Veoma je važno obezbediti da pitanja ljudskih prava LGBT populacije budu uvrštena u različite oblasti politika, kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje, bezbednost, pristup pravdi.

Da zaključim, u Srbiji postoji napredak u pogledu ostvarivanja prava LGBT osoba, koji se pre svega sastoji u prepoznavanju njihovih problema i jačanju svesti u javnosti i institucijama o potrebi poštovanja njihovih ljudskih prava. Međutim, istakao bih da smo još uvek veoma daleko od ostvarivanja njihove pune ravnopravnosti. Stoga ovom pitanju država treba da pristupi na sveobuhvatniji način i u borbu pritov homofobije i diskriminacije treba da se uključi celo društvo, od obrazovnog sistema do medija.

Gay Serbia: Na nedavno održanoj konferenciji "LGBT put ka institucijama - premošćavanje jaza", izjavili ste da je najvažnije da se "uspostavi bezbednije okruženje, da se pojača prevencija i spreči nasilje nad pripadnicima LGBT zajednice, kao i da se unapredi zakonodavstvo". Smatrate li da se Zakon o zabrani diskriminacije sprovodi u dovoljnoj meri i mogu li se u skorije vreme očekivati izmene i usklađivanje Zakona o diskriminaciji, Krivičnog zakonika i Zakona o javnom okupljanju kako bi se efikasnije krenulo u borbu protiv diskriminacije, homofobije i nasilja nad manjinskim grupama?

Meho Omerović: Zakon o zabrani diskriminacije je najzačajniji pravni akt za zaštitu ugroženih grupa od različitih oblika diskriminacije. Naročito je važan zbog činjenice da je njegovim stupanjem na snagu formirana veoma važna institucija za zaštutu od diskriminacije, a to je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Odbor se u sprovođenju aktivnosti iz svog delokruga rada, veoma oslanja na izveštaje i preprouke Poverenika, a veoma je važna i činjenica da sve više građana prepoznaje ovu instituciju kao mesto na kome mogu da iznesu svoje probleme i u kome će dobiti odgovrajući savet, pomoć i zaštitu. Kao i svaki pravni akt i ovaj zakon treba menjati i unapređivati, kako bi bio što efikasniji, a činjenica je da će do njegovih izmena doći i zbog usklađivanja sa EU propisima koji nam svakako predstoje u procesu pristupanja Evrpskoj uniji. U svakom slučaju, prošlo je dovoljno vremena od njegovog stupanja na snagu da bi se moglo videti gde je Zakon dobar, a gde ima prostora da se on unapredi kako bi se cilj radi koga je i donet, a to je zaštita od diskrminacije, što efiksnije ostvario.
Što se tiče Krivičnog zakonika, takođe je reč o zakonu koji je od ključnog značaja u zaštiti ljudskih prava, pa i prava LGBT osoba. On je u prethodnom periodu više puta menjan, a naročito bih podsetio na izmene iz 2013. godine kojima je uvedeno krivično delo učinjeno iz mržnje, pored ostalog i zbog seksualne orjentacije ili rodnog identiteta, odnosno predviđeno je kao otežavajuća okolnost za odmeravanje kazne. Kao što sam to već prethodno rekao, i ovaj zakon treba unaprediti, a naročito u pogledu njegove efikasne primene i procesuiranja krivičnog dela učinjenog iz mržnje.
Još uvek nisu predložene izmene i dopune Zakona o javnom okupljanju i na njima se i dalje radi. Nesumnjivo je i to zakon koji može značajno da doprinese unapređenju prava LGBT osoba jer je njihovo pravo na slobodno okupljanje danas veoma ugroženo, zbog čega su izmene i dopune ovog zakona nužne i trebalo bi da uslede što je pre moguće.
Pomenuo bih još jedan zakon na kome se radi, a to je Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Cilj ovog zakona jeste da se obezbedi integrisanje rodne dimenzije i politike jednakih mogućnosti u različite oblasti rada i delovanja državnih institucija, ali i šire, i da se obezbede posebne mere za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu, rodu i rodnom identitetu, kao i seksualnoj orijentaciji. Zbog toga mislim da je ovaj zakon veoma značajan za zaštutu prava LGBT populacije i nadam se da će se on uskoro naći u javnoj raspravi i da će LGBT organizacije dati svoje komentare i mišljenja o predloženim rešenjima.

Gay Serbia: Za septembar je zakazana Parada ponosa ali i skup trans* osoba. Kakvo je Vaše mišljenje o paradi ponosa? Mislite li da je ona potrebna i da li podržavate oba skupa koja su najavljena?

Meho Omerović: Parada ponosa i Nedelja ponosa, kao ostale manifestacije koje se sprovode od strane LGBT organizacija tokom godine, predstavljaju dobar način da se skrene pažnja javnosti na prava LGBT osoba, kao i njihov položaj i probleme sa kojima se susreću. Na taj način LGBT zajednica postaje vidljivija, ona šalje poruku celom društvu da postoji, da je organizovana, da ima prava kao i ostali građani, ali da se ta prava krše. Na žalost, polemike i problemi koje pretode gotovo svakom pokušaju organizovanja ovakvih događaja, govore u prilog tome da pred LGBT zajednicom i dalje stoji dug put u ostvarivanju pune ravnopravnosti, a država i njene institucije su dužne da joj pruže podršku u zaštiti i sprečavanju nasilja i diskriminacije. Da li će se u tom smislu organizovati jedan zajednički događaj ili će transrodne osobe organizovati poseban događaj, stvar je samih organizatora i LGBT zajednice u celini koja treba da proceni da li se cilj organizovanja ovih događaja bolje ostvaruje na jedan ili drugi način. Svakako da je jedinstvo i kontinuitet u radu i delovanju samih organizacija koje se bave pitanjima LGBT zajednice preduslov za uspešno ostvarivanje njihovih ciljeva.

Gay Serbia: 26. juna u javnoj raspravi našao se Prednacrt građanskog zakonika. Mislite li da će stručna i šira javnost zauzeti pozitivan stav po pitanju regulisanja istopolnih brakova, usvajanja dece i prava lgbt osoba uopšte koji bi bili regulisani posebnim zakonom? Kakvo je Vaše mišljenje po tom pitanju i da li biste podržali takvo zakonsko rešenje?

Meho Omerović: Pre svega, Nacrt građanskog zakonika nije regulisao ovo pitanje, već je u njemu samo istaknuta potreba da se u javnoj raspravi sagleda mogućnost zakonskog regulisanja istopolnih zajednica, i to kroz eventualnu pripremu posebnog zakona.
Prema tome, potrebno je razlikovati pojam registracije istopolnih brakova od registracije istopolnih zajednica. Naime, iz Ustava proizilazi da brak čini zajednica muškarca i žene, i stoga ne postoji ustavna mogućnost izjednačavanja istopolnih brakova. Međutim, činjenica je da postoje i istopolne zajednice. Prema tome, u ovoj fazi mogli bismo postaviti pitanje da li istopolne zajednice mogu imati određena prava, kao što su pravo nasleđivanja i druga imovinska prava, a kojima bi se rešili neki praktični problemi u svakodnevnom životu pripadnika ovih zajednica.
Međutim, pitanje registrovanja istopolnih brakova i njihovo izjednačavanje sa brakom između muškarca i žene, i pitanje usvajanja dece, nije tema o kojoj se u Srbiji trenutno treba voditi polemika, imajući u vidu Ustav, ali i tradiciju i kulturu našeg društva, kao činjenicu da je mali broj država Evropske unije koje imaju zakon kojim se priznaju istopolni brakovi.

Gay Serbia: Da li ćete ove godine učestvovati na Paradi ponosa?

Meho Omerović: Verujem da će Parada ponosa biti održana i ove, kao i prethodne godine. Do sada sam učestvovao na svim manifestacijama koje su organizovane u cilju zaštite prava LGBT osoba, ako me druge obaveze nisu u tome sprečile, pa očekujem da će tako biti i ove godine.

Gay Serbia: Koliko je vremena po Vašem mišljenju potrebno da imamo Paradu ponosa kakve danas imamo u nekim od najvećih evropskih i svetkih gradova i npr. susednoj Hrvatskoj i šta je potrebno da bi se to desilo?

Meho Omerović: Potrebno je isto onoliko vremena koliko je potrebno da se stane na kraj pretnjama raznih desničarskih, kriminalih i navijačkih grupa. Prošlogodišnja Parada ponosa je pokazala da niko nije jači od države i da država ima mehanizme kojima može da zaštiti prava svakog građanina, pa i pravo pipadnika LGBT zajednice na slobodno okupljanje. Na žalost, pretnje i napeta atmosfera koja je pretodnila ovom događaju, i stim u vezi velike mere obezbeđenja koje je država morala da uvede, doprineli su tome da Parada ponosa u Srbiji izgleda drugačije od Parade ponosa u nekim drugim zemljama. Verujem da će se situacija popravljati iz godine u godinu.

Gay Serbia: Koje su aktivnosti Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova na čijem ste čelu planirane u narednom periodu?

Meho Omerović: Kada je reč o pravima LGBT zajednice, prva naredna aktivnost čija pripema je već u toku, jeste održavanje regionalne parlamentane konferenicije koja će biti posvećena podršci političkoj participaciji LGBTI osoba na Zapadnom Balkanu. Konferenicju organizuju Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine i Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, a održaće se 15. septembra 2015. godine u Narodnoj skupštini.

Na konferenciji će se susresti LGBTI aktivisti i poslanici parlamenata iz Srbije i regiona koji podržavaju ljudska prava LGBTI osoba, biće predstavljeno istraživanje javnog mnjenja o stavovima prema LGBTI populaciji i odnosu između podrške LGBTI pravima i političke popularnosti, razmenjena iskustva o učešću LGBTI osoba u političkom životu u zemljama Zapadnog Balkana, a to će biti prilika i da se upoznamo sa primerima dobre prakse od kolega iz zemalja EU u pogledu modaliteta zalaganja za ravnopravnost manjinskih grupa kao i za njihovo učešće u političkom životu.

Gay-Serbia.Com