Matijina ispovest: Rođen sam kao žena, ali...

Zdravo, ja sam Matija. Moj život je buran, zanimljiv i težak, jer se nije lako nositi sa "stvarima" sa kojima se suočavaju transrodne osobe. Nije lako živeti dvostruki život, ali sam ja uvek ja, bez obzira o čemu da se radi.

Ovako je za "Pobjedu" svoju životnu priču počeo Podgoričanin (20) koji je rođen kao žena, a ceo život zna da je muškarac.

Novinar "Pobjede" i Matija sreli su se u stanu prijatelja, po preporuci. Sedio je na ugaonoj garnituri, obučen u džins bermude i tamnoplavu košulju, uredno podšišan. Na ruci je imao srebrni prsten i sportski muški sat. Ustao je da me pozdravi. Bio je to muški stisak ruke i kroz osmeh izgovoreno: "Zdravo, ja sam Matija".

"Moj biološki pol je ženski, ali to nema nikakve veze sa mojim rodom. Biološki pol i rod su dve stvari. Ja sam rođen kao muško i moj rod je muški. Osećam se kao momak", kaže Matija, dok objašnjava da mu problem predstavlja to što stalno mora da menja rodove i pazi na rečenice koje izgovara.

"Prvo moram da razmislim pa tek da kažem. Ljudima koji ne znaju za mene govorim u aoristu. Nije se lako prilagoditi i govoriti u aoristu i u muškom rodu. U svakom slučaju, moj život je buran i mogu da kažem zanimljiv, ali i težak", kaže on.

Na pitanje zašto mu je život težak on kaže: "Zato što sam kući jedna osoba. Kad izađem iz kuće sam druga, a na fakultetu sam ili prva ili druga osoba. Sve je to burno, neki susreti sa nepoznatim osobama ili sa poznatim koji znaju za mene, a koji su u društvu nekih koji ne znaju. I zbog roditelja koji me se stide".

"Desi se da nam u goste dođu ljudi koje ne poznajem. Brat i ja dođemo da ih pozdravimo, a oni kažu: „Gde ste, momci". Moji roditelji odmah potonu, jer njih to boli, oni se stide toga. Moja majka izbegava sa mnom da šeta ulicom. Vidi se stid kada sam sa njima, koliko god me voleli. Moram non stop da se kamufliram, jer me teraju da imam dugu kosu, da se oblačim kao žensko", priča Matija.

Kaže da mu je "detinstvo u neku ruku bilo lepo". Kao mali igrao je fudbal, košarku, družio se sa braćom i sa sestrama.

"Oduvek sebe smatram muškarcem. I to nije nikakav poremećaj, bolest ili potreba da promijenim pol da bih bio momak. Ovako se osećam celog svog života", kaže on.

Na pitanje kako je biti zarobljen u sopstvenom telu on kroz osmeh odgovara da je to stereotipno razumevanje transrodnih osoba.

"Nisam zarobljen u svom telu. Ja se sebi sviđam ovakav kakav jesam. Svaka transosoba prolazi određenu tranziciju, što nužno ne znači da mora da promeni pol. Ne moram da menjam pol da bih bio muško. Ne želim da se stavim u neki takav okvir. Ukoliko promeni pol, osoba je sterilisana, i doživotno mora da pije hormone, jer joj je alternativa smrt", kaže Matija i objašnjava da je to prevelika cena da biste dobili lične dokumente koji će biti u skladu sa onim kako se vi osećate.

Matija smatra da se u poslednje vreme u Crnoj Gori menja na bolje svest o LGBT osobama.

"Nadam se da će se to nastaviti i biti bolje nego što je sada. Neki ljudi koji su bili protiv LGBT čuju neku priču od neke osobe iz ove populacije, šire dalje da to nije bolest, da se to ne leči, pa većinu ljudi počinje sve to da zanima. Iako, naravno, postoje oni koji sve to ne podržavaju i koji su kritički nastrojeni", kaže on.

Uveren je da su parade ponosa doprinele podizanju vidljivosti LGBT osoba, iako mnogi heteroseksualci smatraju da su ti skupovi "čista provokacija".

"Kada se pogledam u ogledalo, vidim osobu koja mi se sviđa. Vidim momka koji dobro izgleda. Sve je stvar psihe. Imate žene sa muškim polnim organom, koje imaju bradu, ali se one sviđaju sebi takve kakve jesu. Ne morate imati lepu vilicu, usta, dugu kosu da bi se osjećali kao žena", kaže Matija.