www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Imao sam lošu nedelju, a ispostavilo se da ću imati baš groznu nedelju. Mislio sam da je najgora stvar što me je ostavio dečko iz, meni, i dalje nepoznatih razloga. No, ozbiljno sam se prevario.
Emotivno izmučenog me je sačekala naporna nedelja - puno posla i nepročitanih mejlova. Znate, peder sam i radim kao menadžer u industriji zabave. Poštuju me svi saradnici, čak i oni koji su homofobi, jebiga moraju. Po ceo dan obrazujem obrazovane ljude o tome zašto ne mogu da skidaju klipove sa Jutjuba i emituju ih na televiziji. Zašto ne mogu da koriste tuđu muziku bez pitanja u svojim reklamama bez da pitaju nekoga. Plaćam porez. Plaćam porez na hranu, plaćam tv pretplatu (lažem ne plaćam). Plaćam porez čak i na dureksov lubrikant na kome umesto for anal and vaginal use na srpskom piše koristiti za povećanje vaginalne vlažnosti. Yeah right, vaginalne.
Peder sam po seksualnom opredeljenju. Pričam glasno i mašem puno rukama, ali me do sada niko nije zbog toga čačkao. Valjda zato što znam šta pričam. Doduše dešavalo se da mi u prevozu neko dobaci vidi narkomana ima pirsing na nosu, ali ništa više od toga.
Sve se dešava u petak.
To veče je u gradu nastupao Giles Peterson. Idem na njegov gig, evo već deseti put, jer je car sveta. Super parti, svi ekseraši su se razbežali, jer im je bilo dosadno. Ostalo nas je 150 na kraju.
Autor
Otišli smo na after na jedan splav u Beogradu, nije bitno koji, bitno je da je pored 20/44, jedine prave kuće. Bio sam celu noć u gradu sa jednim Brazilcem. Celu noć smo blejali, vrištali od smeha i flertovali. Onako oldschool flertovali. U jednom trenutku smo se i poljubili na tom afteru. Dok smo se ljubili na brodu nekih desetak minuta bez prestanka, samo sam čekao kada će nas neko nabosti u glavu. Pošto smo skapirali da je to zaista nešto što će se možda i desiti, izašli smo napolje na klupu pored ali dovoljno udaljeno od ljudi. Makar smo mislili da jeste.
Čuo sam neki intenzivan zvuk i zujanje. Pali smo na pod. Brazilac je pao glavom o beton, ja na njega. Brzo sam stavio dlan i između glave Brazilca i betona, za svaki slučaj. Pokrio sam ga telom iz nekog razloga. Kapirao sam stranac je, bože dragi kako li će ga primiti u Urgentnom, da li tamo iko zna engleski. Fuck, šta ako umre, a ja sam kriv - jer smo se ljubili.
Ležim tako na podu, neki rendom ljudi me šutiraju u glavu, a ja na sebe bacam krivicu i skapiram - opustio sam se. Na samo jedan trenutak sam se istripovao da sam u Beogradu u kome želim da budem, a ne u onom iz koga želim da odem.
"Pederčino!"
"Je l' se trpaš u dupe, a?"
"Ubi, ubi, ubi pedera!"
"Mamicu ti jebem stranoplaćenilku!"
Jedva sam nekako okrenuo glavu da vidim ko me to bije ali kako su mi već pri prvom udarcu iza leđa izbili sočivo iz oka nisam ništa mogao da vidim. Sve je bilo blurovano. Bio sam siguran da će me ubiti.
Dok sam kao na usporenom snimku primao udarce u glavu, to im je izgleda bio prioritet, baš su se fokusirali na glavu, razmišljao sam o zagrobnom životu. Gde se ide kada umreš? Jebote nikome nisam ostavio stan u nasledstvo. Joj, samo da mi ne gledaju fotke u telefonu u policiji. Ili ne daj bože poruke. Jesam li sklonio gaće iz dnevne sobe?
"Are u ok?"
"I am, are you?"
"I dont know. I am sorry."
"PEDERČINE ALO BRE ŠTA PRIČATE UBIĆEMO VAS!"
Uspeo sam da podignem glavu na trenutak i mislim da sam video tri siluete, ali kada sam ponovo pao osetio sam posle određenog vremena mnogo više od šest pari nogu kako me kontinuirano udaraju po glavi i kičmi i nisam više bio siguran koliko ih je i šta se jebeno dešava. Delovalo je kao da su prolaznici videli neku tuču, skapirali da su dva pedera na podu, pa da se priključe i oni.
Jedva sam kroz svoje blurovane oči video tipa iz obezbeđenja splava kako gleda u ceo incident nekoliko metara dalje. Gleda i ne radi ništa. Smogao sam snage da se proderem: "Pička ti materina seljačka, tuku ti čoveka ispred kluba, a ti se praviš lud!" Mislim da sam ga tada aktivirao, jer je krenuo ka nama. Sve manje i manje nogu nas je udaralo i uspeo sam da ustanem, gurnem Brazilca i proderem se: "Run for your fucking life, and never return to this fucking city". Stigao sam do obezbeđenja i srušio se od bola na stepenike ispred splava. Iz splava je izašao još jedan ortak. Nizak, jako sladak. Onako napucan steroidima. Opalio mi je šamarčinu, prodrao se: "Pederčino smrdljiva" i otrčao dalje.
Obezbeđenje: "Je l' možeš molim te da se pomeriš, krvariš mi ispred kluba i teraš mi klijentelu."
Gotovo. Roletna je pala preko mojih već blurovanih krvavoplavih očiju.
Peder sam, navikao sam na pritisak, ali ovo je bio stvarno previše. Ustao sam i krenuo da urlam iz petnih žila. "Je l' ti smetam, a? Krvavi i uplakani peder ispred kluba ti smeta? Tučete pedera od metar i sedamdeset iza leđa! Posle sam ja pederčina?! I tebi, smrdljiva pičko iz obezbeđenja, gledaš kako me tuku i boli te kurac! Kako bi tebi bilo da se plašiš da poljubiš devojku na ulici?!
Nabio sam se obezbeđenju u lice i nastavio da izbacujem nekontrolisanu nataloženu mržnju prema onima koji mrze. Nisam se zaustavio. On se tresao. Gleda me u oči i kontroliše se. Trese se. Ako me malopre nisu ubili, evo sad će. Odrobijaće me i biće mu to okej. Roknuo je pedera kapiram slaviće ga. Niotkuda se pojavio se menadžer kluba, makar se tako predstavio, fin momak, zagrlio me je i izvinjavao se. Urlao sam i na njega. I na neke prolaznike. I na pijanu drugaricu.
Tok misli mi prekida poruka od Brazilca.
"Dude, are u ok? Alive? Im fine, I managed to escape, please keep me in the loop, I saw some blood, hope all is good!"
Uleteo sam u taksi i pravac Urgentni centar.
I tu počinje igrica.
Sa šaltera 1 na šalter 3, pa u sobu 20, pa na šalter 3 pa u sobu 16, pa na snimanje jedno, drugo, pa kod ovog pa kod onog, prozvaćemo vas, ma samo uđite unutra kad neko izađe i tako u krug. Sve je izgledalo kao neka mnogo loša android igrica. Svačega sam se naslušao od medicinskih sestara i doktora.
"Dobar dan", rekao sam.
"Što su te tukli", pitao me je doktor.
"Zato što sam peder."
"Ko ti je kriv što se eksponiraš, ostani u svoja 4 zida", rekao je. Magistar i doktor. Što da ne.
Bilo je i onih zabavnih konverzacija.
"Ljubio sam se sa Brazilcem."
"Je l' se lepo ljubi?"
"Mhm."
"Dakle, vredelo je."
Sa maksilofacijalne, na rendgen, sa rendgena na ORL, sa ORL-a ponovo na rendgen jer nisu dobro snimili. I tako u krug satima. Niko, ali baš niko mi ništa nije rekao. Da li mi je polomljen nos, da li su mi sjebane podorbite (saznao sam u međuvremenu i šta je to), jel imam unutrašnje krvarenje, hematome. Niko ništa. Sedam sati niko ništa.
Jako strašno.
Sedam sati kasnije su mi rekli su mi da mi je polomljen nos i da mora da se radi urgentna intervencija na nosu.
I onda se čuo taj čuveni izraz srpske medicine.
UPUT.
Treba vam.
UPUT.
Polomljen mi je nos, upravo si mi rekao, Ali da bi mi ga ti namestio, meni treba uput. Super. "Gde da uzmem uput?" Kilometrima daleko u vašoj ambulanti.
U suzama i u krvi idem gajbi da jedem picu i spavam.
Shvatam da državno ovo neće biti izvodljivo u normalnim rokovima i par dana kasnije odlazim u privatnu kliniku pored gajbe. Ulazim, ispričam im koji je problem i oni me odmah pošalju kod lekara. Bukvalno odmah. Tri minuta im je trebalo da sve smisle. Gledam stanje na računu. Vidim da od ajfona šest nema ništa ovog meseca. Ulazim u ordinaciju i moj unutrašnji kalkulator se pali. Zamislite ga kao neki interni taksimetar.
"Što su vas tukli", upitao me je.
"Homofobija."
"Vi ste gej?"
"Da."
"Veoma mi je žao. Ja sam isto gej. Posle pedeset godina sam se autovao ženi i porodici i svi su me prihvatili. Bilo je teško, ali mi je lakše, jer sada živim život bez laži. Vidim imate godina isto kao i moj sin. Pitam se što mene nisu tukli na ulici. Govna. Hajde da vas namestimo."
Ubrzo nakon pregleda mi je rekao: "Imate 4 polomljene tačke, moraćemo da radimo iz četiri puta. I, mnogo će boleti."
Stiskam nožne prste. Dok mi namešta kosti pod nekom blagom anestezijom psujem kao kočijaš, jer reči samo izlaze. Namestio me je. Pun sam suza i krvi i boli me ceo život. Odlazimo do recepcije, gde treba da se plati sad sve ovo. Lekar se okreće ka sestrama i kaže:
"Ovo je osam hiljada dinara ukupno."
Zbunjen, uzvratio sam: "Ali doktore više je jer..."
"Rekao sam, dakle: ovo je osam hiljada dinara."
Karma is a bitch and bitches can be grateful.