Težak i opasan život homoseksualaca u Turskoj

U Turskoj su održani parlamentarni izbori. Među manjinama koje su se bojale apsolutne pobede vladajuće AKP su homoseksualci i lezbejke. Njihov život i prava u Turskoj su znatno ugroženi.

Umor na licu 33-godišnje Sedef Čakmak je vidljiv. U proteklih nekoliko sedmica je bila pod pritiskom jer je u Turskoj vođena predizborna kampanja, a ona je jedina poslanica u parlamentu koja se izjasnila kao lezbejka.

Sedef Čakmak je član kemalističke Republikanske narodne stranke (CHP). U parlamentu, ona ne može da vodi politiku u korist homoseksualaca i lezbejki. „Kada se otkrije da su homoseksualci, ljudi ili izvrše samoubistvo ili ih ubiju članovi porodice", kaže Čakmak. Čak i ona, kao poslanica, ne oseća se sigurno: „Moja porodica strahuje za mene. Još uvek se osećam nesigurno na ulici." Čakmak čak ne veruje ni policiji: „Policija uopšte ne uzima ozbiljno kada joj se obratiš zbog napada ili ako te neko pljuje zbog toga što si lezbejka. Policija te čak okrivi i kaže da si ti nešto pogrešno uradila".

"Dvadeset pravih odgovora"

Sedef također govori o svojim iskustvima diskriminacije u školi, porodici i na radnom mestu. Mnogi ljudi u Turskoj homoseksualnost porede sa psihičkom bolešću: „Ako ne prizna da je homoseksualac ili lezbejka, roditelji s njim idu kod psihologa".

Slušajući Sedefinu priču, teško je razumeti predizborni propagandni materijal AKP. Naime na 17 stranici predizborne brošure se navodi da je Turska otvorena za sve ljude - i za homoseksualce. Uz tu poruku se nalazi slika zastave sa duginim bojama i mase ljudi. Reč je o fotografiji nastaloj na maršu "Gay Pride Parade" za jednakost homoseksualaca, lezbejki, biseksualaca i transeksualaca. Prošle godine je na tom maršu u Istanbulu učestvovalo preko 70.000 ljudi. Mnogi od njih su kasnije rekli da se samo u tako velikoj masi usuđuju govoroti o svojoj seksualnoj orjentaciji.

"Gay Pride Parade" je organizovala nevladina organizacija SpoD iz Istanbula. Čihan Hiroglu radi za SpoD i smeje kada čuje da se AKP u svojoj predizbornoj kampanji izjašnjava kao zaštitnik homoseksualaca i lezbejki.

Čihan Hiroglu | Photo: DW/D Heinrich

Čihan Hiroglu i njegove kolege su pred parlamentarne izbore napravili listu sa potpisima onih koji ih podržavaju, koji su za prava homoseksualaca, lezbejki, biseksualaca i transeksualaca. Listu je od 550 poslanika potpisalo 57. Nijedan nije bio iz AKP.

Aleksander Gajger iz fondacije Friedrih Ebert kaže da pritisak mora doći spolja. On često sarađuje sa SpoD i ističe da se civilno društvo u Turskoj daleko više razvilo nego etablirane političke partije. Sve se počelo menjati nakon protesta u vezi s parkom Gezi. „Protesti su doprineli da se senzibilizuje šira javnost", kaže Gajger. Pitanje jednakosti se kod mnogih danas dosta snažnije primećuje: „Kada govorimo o protestima u parku Gezi, radilo se i o toleranciji ljudi različitih načina života. U Turskoj je postala politička parola da se zalaže za pokrete homoseksualaca, za liberalnu i prema svetu otvorenu Tursku.

Zatvor za homoseksualce

Koliko hitno je potrebna podrška za celokupno stanovništvo, postaje jasno ako se posmatra postupak AKP o osnivanju odvojenih zatvora - samo za homoseksualce - navodno da bi bili zaštićeni od diskirminacije.

Sedef Čakmak kaže „da će na kraju biti oformljeni zatvori za sve manjine. Za homoseksualce, Jermene i Kurde. Razvoj situacije je jednostavno opasan". Postoje samo dve opcije. Ili bežiš ili se boriš. Mi, aktivisti, davno smo se odlučili za borbu".