Govor mržnje se preselio na Internet i društvene mreže

Govor mržnje u medijima u Srbiji manje je zastupljen nego ranije i istaknutiji je na Internet sajtovima medija i društvenim mrežama nego u štampi, ocenjeno je danas na konferenciji o govoru mržnje u medijima.

Govora mržnje danas u Srbiji nema toliko u štampi, koliko u komentarima na Internet sajtovima medija i na društvenim mrežama, ukazao je novinar Boban Karović, nagrađivan za borbu protiv diskriminacije u medijima.

U Srbiji se govor mržnje najviše može čuti kada je reč o nacionalnim manjinama, pripadnicima LGBT populacije i političkim neistomišljenicima, naveo je Karović.

On je istakao da najveći problem kada je reč o govoru mržnje u medijima, predstavlja to što izostaju odgovarajuće sankcije za njegovo širenje.

Novinarski kodeks se često krši, a ni obuke za medijske radnike ne daju puno rezultata, smatra Karović.

On je ukazao da je problem i to što ne postoji stroga granica između slobode govora i govora mržnje i da se često govor mržnje meša sa uvredama i kritikom.

Novinar, kako je rekao, uvek treba da zove i drugu stranu da da komentar na nečiju izjavu u kojoj ima govora mržnje.

Mediji treba preventivno da deluju i da ne podstiču da se pređe granica između slobode govora i govora mržnje, rekao je Ivan Ðurić iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Zamenik glavnog urednika "Blica" Nikola Tomić naveo je da su, zbog obilja komentara na Internet sajtu tog medija kojih dnevno ima od 3.000 do 8.000, neizbežni propusti urednika i novinara kada je reč o govoru mržnje u tim komenatrima, iako je, kako je rekao, strogo zabranjena diskriminacija i pozivanje na nasilje u tom mediju.

On je ukazao da se na govor mržnje može odgovoriti ili ignorisanjem i neobjavljivanjem ili strogom osudom.

Tomić je rekao da novinar, posebno u TV emisijama uživo ima obavezu da se suprotstavi i da čak prekine emisiju u slučaju da sagovornik i gost širi govor mržnje u emisiji.