Dr Andrej Fajgelj: Uče dečake da ljube drugare

Našeg osmogodišnjeg sina su u školi učili da se ljubi sa drugim dečacima, da se predstavlja kao devojčica i da može imati seksualne odnose sa istim polom. Najstrašnije od svega je što ove lekcije nedeljama niko nije primetio.

Saznali smo sasvim slučajno, tako što je dete kroz stidljivi kikot prijavilo "danas smo radili seksija". Kada se klupko razmotalo, svi smo bili podjednako zaprepašćeni: roditelji, učiteljice i direktor škole.

Lekcije nisu bile deo redovne nastave već programa "Promocija humanih vrednosti" koji sprovodi Crveni krst Srbije uz podršku Ministarstva zdravlja, a sa ciljem smanjenja vršnjačkog nasilja.

Umesto dobročinstva, vrednosti po kojoj ga svi poznajemo, Crveni krst je izabrao da promoviše "interkulturološke vrednosti". Ako nije dovoljno jasno, to su tolerancija, poštovanje različitosti, rodna ravnopravnost, dečja prava. I dalje nije jasno?

Evo ovako: kad vaši sinovi ljube drugare to je "tolerancija", kad glume devojčice to je "rodna ravnopravnost", kad se uče homoseksualizmu to su "dečja prava".

Nije sarkazam, deci su za te vrednosti zaista ponuđena ta objašnjenja.

Promocija homoseksualizma se po svoj prilici dogodila slučajno. Volonterka je govorila o seksualnom zlostavljanju, deca su se zasmejala, ona im je objasnila da niko ne sme da ih pipa dok ne napune 18, a da posle mogu imati seksualne odnose "sa suprotnim i sa istim polom".

Ups! Nehotice je pred decom ponovila politički korektni izraz kojim su je bombardovali na svim radionicama svih NVO i koji svi donatori vole da čuju.

Možemo li je kriviti?

Kriv je onaj ko bira vrednosti koje će se promovisati našoj deci. Da li promocija homoseksualizma spada u promociju humanih vrednosti?

Liberalna dogma koja preovlađuje u velikom delu najrazvijenijih zemalja, pogotovo u Evropskoj uniji i SAD, na ovo pitanje daje potvrdan odgovor. Ona uči da su seksualnost i rodni identitet stvar dečije slobode izbora: "kao čarolijom, dečak postaje devojčica, a devojčica postaje dečak" - piše u programu koji je podržalo Ministarstvo zdravlja Srbije.

Naša duboka uverenja da dečak treba da bude dečak, da maloj deci ne treba uopšte govoriti o seksu, a pogotovo ne sa istim polom, po liberalima nisu ništa drugo nego represija.

Udarna pesnica liberalizma u Srbiji je novi građanski zakonik. Njegovi zastupnici "uvode nove standarde ponašanja u porodici" kao da su naše porodice njihova dedovina. Cilj im je isti - smanjenje vršnjačkog nasilja - a glavna reforma je proglašavanje roditeljske ćuške za zlostavljanje.

U nekim školama deci već dele telefonski broj za denunciranje mama i tata - roditeljske osovine zla.

Ponovo će nastupiti doba da država otima decu od roditelja, nešto što Srbi nisu doživeli od turskog danka u krvi. Vaspitana protiv naše volje i okrenuta protiv nas, naša deca će postati liberalni janjičari.

Ovde sam izneo lično iskustvo u javnost, zbog čega dugujem izvinjenje ostatku razreda. Naša škola je među najboljima, što je dokazao i naš zajednički odgovor na ovu krizu. Ali sa istim problemom se suočavaju i drugi: znate li vi čemu uče vašu decu?

Dokle ćemo ćutati?

Ako od ovog ne napravimo javno pitanje nećemo moći da sprečimo daleko veće probleme koji prete svim porodicama u Srbiji.

Na nama roditeljima je da pošaljemo poruku da naše škole i porodice nisu probni poligon za radikalni liberalizam. O vaspitavanju naše dece, o standardima ponašanja u našim porodicama, odlučivaćemo mi, a ne nabeđeni ideolozi koji preziru stvarnost i nadmene birokrate koje nikom ne polažu račune.

Vršnjačko nasilje je naraslo kada su liberali umanjili autoritet učitelja. Njihovo "rešenje" da umanje i autoritet roditelja će samo doliti ulje na vatru. Potrebno je vratiti autoritet u škole. Vršnjačko nasilje se neće rešiti tako što će dečaci postati devojčice, već tako što će postati vitezovi. Potuci se, ali ne da bi maltretirao slabijeg, već da bi ga zaštitio.

Izdiktirajmo spisak svojih vrednosti, da nam ga ne bi diktirali drugi.