www.gay-serbia.com |
Pisao je mnogo apela u kojima se obraćao javnosti i ukazivao na katastrofalnu stvarnost u kojoj žive gejevi i lezbejke u Srbiji. Ubijen je 1999. godine u dvadeset osmoj godini života. U nadi da su Vlada Republike Srbije i nadležne institucije grada Beograda odlučne da se suprotstave homofobiji i spreče da diskriminacija drugih i različitih i dalje obeležava stvarnost Srbije, zahtevamo da se nekoj od mnogih bezimenih ulica u Beogradu da ime po jednom od prvih boraca za poštovanje ljudskih prava LGBT osoba, feminista, antifašista i antimilitarista
Žene u crnom uputile su Komisiji za imenovanje trgova i ulica Skupštine grada Beograda Inicijativu za imenovanje jedne ulice u Beogradu imenom Dejana Nebrigića. U obrazloženju ova organizacija podseća da se 29. decembra navršava petnaest godina od smrti Dejana Nebrigića (1970 -1999), gej aktiviste, pacifiste i antifašiste.
Nebrigić je rođen u Pančevu, gde je i živeo do smrti. Studirao je filozofiju, a bavio se književnim radom i pozorišnom kritikom. Objavio je više pozorišnih kritika, eseja, kraćih i dužih proznih tekstova, među kojima i: gej roman "Paris - New York", zatim "Lavirintski rečnik" i "Jutarnji dnevnik".Dejan Nebrigić je jedan od osnivača "Arkadije", prvog gej/lezbejskog udruženja u Srbiji, 1990. godine. 1991 godine počinje da se bavi antiratnim aktivizmom. Pridružuje se akcijama Anti- ratnog centra, sarađujući u antimilitarističkom mirovnom časopisu "Pacifik". U časopisu tokom 1992. i 1993. godine uređuje gej i lezbejsku sekciju.
U obrazloženju preloga Žene u crnom ističu: "Kao deklarisani antifašista, antinacionalista i antimilitarista, odbio je vojnu obavezu, javno obnarodujući da je homoseksualac, što je u to vreme tretirano kao bolest zbog koje je trajno oslobođen vojne obaveze. Početkom 1992. priključuje se mirovnoj grupi Žene u crnom, gde tokom 90-ih godina aktivno učestvuje u organizaciji međunarodnih skupova "Ženska solidarnost protiv rata", ako i u izdavačkoj delatnosti Žena u crnom ("Žene za mir", "Žene protiv rata", "Prigovor" i dr.). Veoma značajan doprinos antimilitarističko-femininističkom angažmanu Žena u crnom dao je svojim učešćem u pokretanju mreže za prigovor savesti. Posle rata se vraća gej i lezbejskom aktivizmu. Od osnivanja 1997 je stalni saradnik časopisa "Kultur Treger", a povremeno objavljuje i radove u časopisu "ProFemina" i u knjževnoj reviji "Uzenet" iz Subotice. Tokom 1998. i 1999. radi kao izvršni direktor 'Kampanje protiv homofobije', prve takve kampanje u Srbiji koja se bavi unapređenjem položaja gej i lezbejske populacije u Srbiji. Tokom kampanje je objavio više izveštaja, koji su sadržali: analizu homofobije u Srbiji, prikaz medijskog praćenja svih oblika netolerancije prema gej i lezbejskoj popujaciji te analitičku bibliografiju tekstova o homoseksualnosti za 1998 godinu."
Sa aktivistima iz srodnih organizacija, Nebrigić je organizovao i više javnih tribina povodom gej i lezbejskog Dana ponosa - 27. juna, nekoliko prezentacija Kampanje kao i tribinu povodom 50 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN. Dejan Nebrigić je posthumno dobio međunarodnu nagradu za promociju prava homoseksualnih osoba Felipa da Souza, 2000. godine.
"Pisao je mnogo apela u kojima se obraćao javnosti i ukazivao na katastrofalnu stvarnost u kojoj žive gej i lezbejke u Srbiji. Ubijen je 1999. godine u dvadeset osmoj godini života. U nadi da su Vlada Republike Srbije i nadležne institucije grada Beograda odlučne da se suprotstave homofobiji i spreče da diskriminacija drugih i različitih i dalje obeležava stvarnost Srbije, zahtevamo da nekoj od mnogih bezimenih ulica u Beogradu date ime po Dejanu Nebrigiću, jednom od prvih boraca za poštovanje ljudskih prava LGBT osoba, feministi, antifašisti i antimilitaristi. Ispunjavanjem našeg zahteva vi ćete na delu potvrditi svoju privrženost evropskim vrednostima, za koje se deklarativno zalažete", naglašava se u saopštenju i predlogu Žena u crnom.