Retrospektiva sa šestog Merlinka festivala

Jedinstven, po mnogo čemu. Da klasičan uvod, za klasičan festival, ali Merlinka to zaista nije. Tako da sve što sledi možda i nije bilo baš tako, ali meni je tako izgledalo. Počeću od svečanog otvaranja.

Markiza de Sada u dugoj crvenoj satenskoj haljini, sa dubokim izrezom, kroz koji je promaljala njena noga, otkrivajući onu trunku treme, koju svako na sceni ima. Bila je zanimljiva, duhovita, a jedini propust je bio nedovoljno naučen tekst, pa se povremeno okretala papiru da bi nastavila tok misli. Bila je spontana, tako da i čitanje ne donosi veliki minus, jer je to u trenucima delovalo šik.

A onda je ušla ona. Sve prisutnija i popularnija, ono što je Iva Štrljić za nebitne strejt događaje, to je Sonja Sajzor postala za sve važne kvir događaje. Sa za razliku od Štrljićeve, Sajzorova ima itekako šta da pokaže. Pored sjajnih kostima, koje sama radi, odlične šminke, ljupkog pogleda i neverovatne koketnosti, pokazala je igračke sposobnosti. Dovoljno je reći da je igrala na potpeticama od, rekao bih 20 cm, a da ne govorim o špagi na kraju tačke. Bila je divna mala devojčica i podsećala me je na Didi, Deksterovu sestru (sigurno ste gledali taj crtani), samo nije bila zla. To je njena estetika, koja se primećuje i na crtežima koje radi, a to mi daje pravo da verujem da će jednog dana Sonja Sajzor biti uspešna i cenjena, jer ima svoj pečat.

Film za božićnu listu

Nakon glamuroznog otvaranja, na kome, kao na ovim klasičnim, nisu trućkali selektori, direktori, žiri i ostali ljudi iz senke, počeo je film „Gerontofilija", Brusa La Brusa. Obećavajućeg naslova, a film je pa prosečan. Pokušaću to ovako da objasnim.

Pre svečanog otvaranja učestvovao sam u dvodnevnoj retrospektivi Dolanovih filmova. Kada bih uporedio Ksavijera Dolana sa La Brusom, razlika je kao između Kusturice i Šotre. Tema filma je sjajna, pokreće tabu temu, ali film ne pruža ništa više od priče mladića Lejka, koji radeći u staračkom domu stupa u vezu sa korisnikom Marvinom. Poroblem nastaje kada njegova mama saznaje za to, ali ubrzo Lejk sa Marvinom kreće na put. Film se završava Marvinovom sahranom.

Najveća prednost filma je glumac Pier-Gabriel Lajoie u ulozi Lejka. To je njegova prva uloga i odlično se snašao. Ne samo da je lep i sladak (svaka bi ga kuća za zeta), nego je i talentovan. Samo, više sam očekivao. U 82 minuta, koliko je film trajao, moglo je da se ispriča još mnogo toga. Ovako bih ga stavio na listu božićnih filmova uz Sam u kući (bilo koji deo).

Za edipovce

Nego da se vratimo na početak festivala, jer kao što napisah, ovaj nije standadni, pa ne počinje svečanim otvaranjem. Počeo je mnogo svečanije. Videom Ksavijera Dolana. Potpuno spontan (ili je samo i dobar glumac) obratio nam se i bio je vrlo srećan. Poželeo nam je dobrodošlicu na Merlinku, nada se da će doći u Srbiju i rekao je da je najemotivniji film ,,Mommy". Zaista jeste bio, ja sam nekoliko puta plakao. Dečaci su uglavnom edipovci, a gej dečaci su skoro nužno edipovci. No da ne zalazim sada u psihologiju, ono što je sigurno jeste da će vas film uzdrmati.

Priča je fiktivna i govori o mogućnosti da se roditelji, čije je dete agresivno, njega odreknu i da svu odgovornost preuzme država. Stiv je upravo takav dečak, koji je upalio menzu u ustanovi u kojoj je lečen, a potom počeo da živi sa mamom. U njihov život uključuje se komšinica, koja muca. Njen lik nije potpuno razrađen, ali ona kao profesorka pomaže Stivu da savlada gradivo za školu i oni odlično funkcionišu. Međutim u požaru koji je Stiv podmetnuo jedan dečak je zadobio opekotine i potrebno je 200 000 dolara za transplataciju, koju treba da plati Stivova majka Daj.

Posle dugih razmišljanja, svo troje odlaze na piknik, a Daj mašta kako joj sin upisuje fakultet, negovo venčanje i svog unuka. Nakon sna dolazi surova java u kojoj Daj skreće, pod izgovorom da ide da piški, u ustanovu u kojoj Stiv treba da provede život, jer je Daj prenela odgovornost na državu. Film se završava scenom u kojoj se Stiv istrgne iz ruku čuvara i hodnikom juri ka velikom prozoru, kroz koji se vidi suton. U ovom filmu umesto boja dominira muzika, a najviše dijaloga je između majke i sina u kojima oni igraju svoje ljubavne igre, dokazujući jedano drugom ljudav. Rečenica koju Daj izgovara: ,,Majka ne može da ne voli svoje dete, ona će ga uvek voleti sve više, a ti ćeš nju voleti sve manje", verovatno je sublimacija svega što je rečeno i film upravo traži odgovor na to pitanje, da li je to tačno. Da li ćemo ikada psihološki ubiti svoje majke? Pogledajte i film ,,I killed my mother".

Evo i divne muzike iz filma.

Kada bi Tarantino i Kusturica imali dete zvalo bi se Ksavijer

Lorens u svakom slučaju, film koji svako mora da odgleda. Svako ko ikada planira da se bavi režijom ili bilo čim što ima veze sa filmom. Neću pisati o tome šta se u filmu dešava, jer je mnogo zanimljivije kako je Ksavijer tu priču prikazao. Počnimo od boja.

Svaka scenografija se uklapa sa kostimografijom (skoro pa kao na reklami za kredit). Rečenica Lorensa: ,,Krivo mi je što se naša ljudav završila pre nego što sam postao žena", potvrđena je scenom na kraju filma, koja prikazuje trenutak kada su se upoznali. Pruža joj od žice napravljenog leptira, a u trenutku kada raskidaju Loren je obučen kao muškarac i uz usta mu izleće leptir. Film traje skoro tri sata i bilo bi previše da pišem o svemu, ali samo ću objasniti zašto smatram da je Ksavijer ,,dete" Kusturice i Tarantina.

Estetika i scenografija, o kojoj sam pisao, neodoljivo podsećaju na Kusturicine. Brojne retrospekcije, povremene retardacije radnje i potreba da se film pogleda više puta, kako bi se shvatio podsećaju na Tarantina, pre svega na ,,Petrparačke priče". Svakako o Dolanovom radu su svoje mišljenje rekli mnogo stručniji ljudi, dajući mu Zlatnu palmu.

,,Nevin" film

Da nastavim sa filmovima, koji su održani narednog dana. Film ,,Boys" je fin i miran film o dva dečaka, koji otkrivaju svoju seksualnost i počinju nevini odnos. Atletičari su i u grupi su za štafetu. Siger (mada mislim da je Ziger, ali ovo je značan prevod) živi sa tatom i starijim bratom i u početku poriče osećanja prema Marku, koji je direktan. Film prikazuje i odnos mirnog momka i njegovog brata koji upada u problem, ali i borbu Sigera da sačuva Marka, a istovremeno negira svoju seksualnost u vezi sa Džesikom. Jedan lep, emotivan i ,,nevin" film.

Umetnik koga je ,,teško" voleti

Iv Sent Loren je neverovatno talentovan, nemiran kreator. Film predstavlja život ovog umetnika, mada mnogo više trud koji njegov parter Pjer Berže ulaže. Upravo je partner pravi naziv za Pjera. Sve što je Iv kreirao izbilo je u javnost zahvalujući Pjeru. Ovo je priča o dva svetska duha, koja su pored mnogo bure i seksualnih partenra, ostali verni jedan drugom. Film nas pored putovanja kroz modu, vodi i na put po svetu. Preispituje naš sebičluk u ljubavi i ljubomoru. Obavezno pogledati sa partnerom.

Krug za nepoželjne

Krug je divan dokumentarno igrani film, kroz koji nas vodi prvi venčani gej par u Svajcarskoj. Jedan je nastavnik, a drugi transvestitska zvezda. Njihove lične priče nas zapravo vode kroz lgbt svet Svajcarske pedesetih, jer su članovi ,,der Krajsa" pionira gej pokreta. Njihov list distribuira se u nekoliko država. Švajcarska je bila utočište za gejeve Evrope, jer ona tokom rata nije imala zakon po kome je homoseksualnost bila krivično delo. Međutim, nakon nekoliko ubistava, u gej svetu počinju konstantne racije, a ,,der Krajs" se optužuje kao mesto za organizovanje prostitucije. Organizacija se gasi, ali Ernest i Rejbi Rep, nastavljaju da uživaju u svojoj ljubavi, a kraj filma predstavlja krunisanje njihove poluvekovne ljubavi.

Ovo su filmovi na koji su mene ostavili utisak. Sve što sam napisao je samo moj lični doživljaj. Naredni je festival je najavljen za 8. decembar 2015. godine, a do tada pogledajte bar neke od ovih filmova. www.merlinka.com/program-2/2014-2/

Petar Paunović
novinar