Savremena terapija „na kašičicu“

U susret 1. decembru: Noviji lekovi se daju tek kad se dokaže da standardni ne deluju, suprotno evropskoj praksi.

Osobe sa HIV infekcijom i oboleli od EIDS u Srbiji, u najvećem broju slučajeva ne mogu da dobiju savremenu terapiju, a zbog nedostatka testova ne mogu da prate ni tok bolesti, niti efekat lekova koje uzimaju. Tako se, upozoravaju iz Centra za afirmaciju pozitivnog života - "Ku-klub", pred 1. decembar, Svetski dan borbe protiv EIDS, novac za lečenje inficiranih i obolelih neracionalno troši: oni ne dobijaju adekvatnu terapiju u pravo vreme, pa se tako ne sprečava dalje širenje HIV.

Lečenje je za ovu kategoriju stanovništva dostupno, i besplatno u četiri centra - Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, s tim što se oko 85 odsto inficiranih i obolelih leči u Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.

- Problem je, međutim, u terapiji - kaže za "Novosti" Nenad Petković, pravnik saradnik "Ku-kluba". - Četiri savremena leka, koja su efikasnija i imaju manje sporednih efekata nego standardna terapija, od ove godine su na tzv. pozitivnoj listi, daju se o trošku osiguranja, ali samo pod određenim uslovima. Oni ne mogu da se propišu kao prva linija lekova, nego tek kad se dokaže da primenjeni lekovi ne deluju (rezistencija). To je u suprotnosti sa evropskim vodičima za lečenje HIV infekcije.

Drugi problem je što nema dovoljno testova za praćenje bolesti. To su testovi koji mere broj virusnih kopija i stanje imuniteta.

KCS je ove godine nabavio tri puta manje testova nego što je potrebno - kaže Petković. - Cilj kombinovane terapije je da broj kopija virusa bude nula, i takav nalaz na testu potvrđuje da je terapija uspešna. Istovremeno to znači da ta osoba nije infektivna i ne može da prenese virus. Tako se lečenjem zapravo postiže i prevencija širenja HIV.

Te testove bi svi koji se leče od HIV trebalo da rade tri puta godišnje, ali u klinikama ih često nema. U privatnim laboratorijama Pi-Si-Ar test kojim se meri broj kopija virusa košta oko 190 evra, dok je CD4 test znatno jeftiniji, ali ipak nedostupan najvećem broju inficiranih, a novac za testiranje van državne klinike Republički fond za zdravstveno osiguranje ne refundira.

- Veliki je problem što kod nas nije dostupna ni postekspoziciona profilaksa - upozorava Petković. - U svim zemljama bez obzira na to da li su u EU, ili ne, pa i u svim okolnim državama, ona je dostupna. A, svrha je da kad neko dođe u rizik od infekcije, recimo ako se medicinska sestra ubode na iglu koja može biti inficirana, ako odmah uzme profilaksu i primenjuje je narednih mesec dana, to će sprečiti HIV infekciju. U septembru smo dobili mišljenje Ministarstva zdravlja da je uvođenje profilakse opravdano, ali pravilnik još nije izmenjen.

Srbija se po broju inficiranih i obolelih, kojih je zvanično oko 1.800, a pretpostavlja se da ih je bar još toliko koji ne znaju da su zaraženi, svrstava među zemlje sa niskom učestalošću HIV. Godišnje se otkrije oko 100 novih slučajeva. Problem bi sada moglo da bude to što se u oktobru završio projekat Global fonda koji je od 2007. godine finansirao nabavku testova, sterilnih igala, kondoma, edukaciju i tako u Srbiji u borbu protiv HIV uložio 22 miliona evra.

PREMALO TESTIRANIH

Među zemljama s najnižim stepenom testiranih osoba na HIV je i Srbija. Iako postoje 24 centra za dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje na HIV, tek se mali broj stanovnika odlučuje za testiranje. U "Ku-klubu" upozoravaju da je posledica to što 30 do 50 odsto inficiranih ne znaju da su HIV pozitivni, a svaki drugi koji otkrije infekciju, to kasno sazna. Prema istraživanjima širom Evrope 80 odsto novih infekcija se dešava od osoba koje nisu svesne da su inficirane HIV-om. Za Evropsku nedelju testiranja na HIV, koja se organizuje u 49 zemalja Evrope, u Srbiji je iz donacija obezbeđeno 380 brzih testova.