www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Napredak prava za LGBT osobe poslednjih se godina da veoma jasno pratiti s rastom broja država koje su uvele bračnu jednakost ili registrovano partnerstvo, s donošenjem novih zakona o suzbijanju diskriminacije te uopšteno, sa sve jačom podrškom proširenju prava za LGBT zajednicu (posebno u zapadnim zemljama).
No istovremeno, valja imati na umu da su fenomeni kao što su predrasude i diskriminacija socijalno mnogo kompleksniji od zakonskih akata, a u praksi i dugovečniji. Drugačije rečeno, donošenje novih zakona ne znači automatski i odlazak starih predrasuda.
Stoga se grupa američkih sociologa zapitala o odnosu između formalnih prava LGBT osoba (brak, pravo na usvajanje, životno partnerstvo, služenje u vojsci, ...) i neformalnih privilegija (javno iskazivanje bliskosti).
U studiji, objavljenoj u American Sociological Review, došli su do zaključka, na osnovu raznih ispitivanja javnog mnenja, da je heteroseksualna populacija uglavnom sklona proširiti okvir formalnih prava na LGBT, kao i na nevenčane heteroseksualne osobe, no da je manje voljna pružiti LGBT populaciji tzv. neformalne privilegije. Stoga je cilj istraživanja upravo bio ispitati kako neformalni tip predrasuda i dalje opstaje uprkos tome što manjina ostvaruje sve veći broj formalnih prava.
Moderne predrasude deluju suptilnije
Studija kreće od konstatacije da je upravo LGBT populacija u SAD-u poslednjih godina zabeležila najveći napredak u pogledu prihvatanja od strane većine. No veća podrška ostvarivanju prava ne znači nužno da su stavovi spram LGBT manjine u svakom pogledu pozitivniji. Naime, u sociologiji je dobro poznat termin tzv. modernih ili suptilnih predrasuda koje se ne daju tako lako detektovati kao tradicionalne predrasude.
Kao primer navode "novi rasizam", paradigmu kojom se nastoji objasniti zašto i dalje postoji društvena nejednakost s obzirom na rasno poreklo iako su formalna prava izjednačena. Istraživači tvrde da su rasne predrasude današnjice multidimenzionalne i ostvaruju se u specifičnim kontekstima. Isto tako, seksizam danas deluje u bitno suptilnijem obliku no nekad.
Sociolozi koji su se bavili homofobijom tvrde da se može napraviti podela između tradicionalnih i modernih oblika. Konkretno, staromodna homofobija temelji se na verskim i moralnim prigovorima homoseksualnosti dok se moderna homofobija temelji na uverenjima da lezbejke i gejevi imaju nelegitimne zahteve za društvenim promenama. No autori nove studije, Long Doan, Annalise Loehr i Lisa R. Miller, smatraju da dok je među mlađom populacijom studenata, na osnovu istraživanja, moguće primetiti izostanak stavova iz tzv. tradicionalne homofobije, ne može se jasno tvrditi da je dotična posve nestala.
Autori se bave tzv. neformalnim privilegijama LGBT populacije jer dotične predstavljaju interakcijske pogodnosti koje uživa dominantna grupa. Te pogodnosti nisu formalno ili legalno uokvirene, no važne su zato što omogućuju određenoj grupi da se oseća sigurno i udobno u javnom prostoru. Nadalje, obrasci ponašanja privilegovane grupe uglavnom se uzimaju kao društvena norma. U studiji se tako ispituju neverbalna ponašanja, držanja za ruke, grljenje i ljubljenje, kojim parovi svojoj okolini komuniciraju svoj status.
Rezultati potvrdili hipoteze
Konkretno, u studiji su ispitali više od 1000 osoba te njihove poglede i reakcije na druge parove koji u javnom prostoru razmenjuju nežnosti. Tako je 97 posto heteroseksualnih ispitanika odgovorilo da ne vide problem u tome da se heteroseksualni parovi drže za ruke, no samo je 62 posto dalo isti odgovor u istovetnom slučaju gej para. Kad se radilo o poljupcu u obraz u javnosti, podrška za heteroseksualne parove iznosila je 95 posto, no ako je reč o dvojici muškaraca, podrška pada na 55 posto.
Kad su ispitani stavovi o poljupcu u usta, tzv. francuskom poljupcu, 50 posto ispitanika odobrava ga u javnom prostoru za heteroseksualne parove, no samo 22 posto za gej parove. U studiji su se ispitivale razlike između reakcija na razmenu nežnosti gej i lezbejskih parova. Podrška lezbejskim parovima nešto je veća no za gej parove te u tri navedene kategorije, držanje za ruke, poljubac u obraz, poljubac u usta, te iznosi 75, 72 i 26 posto.
Istraživanje je pokazalo da heteroseksualna populacija u celosti ne pokazuje veću podršku ostvarivanju formalnih prava nevenčanim heteroseksualnim parovima no LGBT osobama, već da se razlika jedino oseća u priznanju neformalnih privilegija. Nadalje, rezultati, kako podvlače autori studije, odražavaju uzorke koji su identifikovani i u drugim oblicima modernih predrasuda s obzirom na rasu i pol. Stoga je moguće zaključiti da će opozicija ostvarivanju formalnih prava LGBT osoba samo slabiti u budućnosti, no da će tzv. neformalne predrasude i dalje opstati. Trebalo bi se dakle u budućnosti sve više usmeravati prema neformalnim privilegijama, a ne samo prema ostvarivanju formalnih, zakonskih prava, upravo zato što neformalne privilegije mogu predstavljati bitan aspekt daljnje marginalizacije manjinskih grupa.
