www.gay-serbia.com |
Tel Aviv 1989. Boaz, lep i zdodan student koji živi sa devojkom dobija pismo od anonimnog obožavaoca: " Dragi Boaz, ne pitaj me ko sam i kako te znam. Mislim o tebi jako puno. Osećam se nekako posramljeno što sedim ovde, za stolom i pišem ovo pismo, ali nemam hrabrosti da bilo šta učinim. Pisaću ti opet."
Boaz u početku misli da je sve to neka greška, ali nakon sledećeg pisma počinje da se pita ko mu šalje ljubavna pisma iz kojih se jasno vidi da je to neko ko ga vidi svaki dan, zna gde i sa kim živi, gde studira itd.
Očekujući stipendiju za studiranje hebrejskog jezika svakodnevno proverava poštu. Pisma koja se ređaju počinju da u njemu bude uspomene na vojničke dane kada je prvi put doživeo poljubac od druga i osetio da ga privlače drugi muškarci. Na ulici primećuje skrivene poglede, a u svlačionici zgodne i otvorene momke koji mu se često nabacuju. U njemu raste nemir i ne može da ne razmišlja i o sebi ali i o nepoznatom obožavaocu. Njegova devojka otkriva pisma, ali odluči da prećiti i ne priča sa njim o tome.
Boaz se nalazi u emocionalnom procepu, svestan da ga samo tanka nit deli od spoznaje da u njemu leži duboko potiskivana homoseksualnost koja lako može izaći na površinu.
Kada dobije pismo u kome mu tajni obožavalac piše da ako i dalje želi da dobija njegova pisma mora tri puta da ugasi i upali svetlo u kuhinji tačno u 22.00 Boaz se nalazi pred dilemom. Njegova devojaka saznaje o kome se radi ali odluči da tajnu zadrži za sebe i sačeka Boazovu odluku, kojim putem će da krene.
Izraelski gay filmovi naprosto obiluju homoerotskim scenama, posebno oni koje je režirao Eytan Fox, te se ne možemo oteti utisku da je režiser ovog filma kao uzor za svoje stvaralaštvo uzeo upravo njega.