www.gay-serbia.com |
Bliži se ovogodišnja Parada ponosa zakazana za 31. maj. O planovima za organizovanje, dešavanjima na Nedelji ponosa, nezainteresovanosti institucija da sankcioniše počinioce nasilja, razgovarali smo sa Bobanom Stojanovićem, članom organizacionog odbora Beograd Prajda.
Gay-Serbia Portal: Do ovogodišnje Parade ponosa zakazane za 31. maj, ostalo je nešto manje od 2 meseca. Dokle su stigle pripreme za predstojeći Prajd?
Boban Stojanović: Nakon prošlogodišnje zabrane i istorijskog Ponoćnog Prajda koji je svojom spontanošću i energijom pobune vratio optimizam LGBT zajednici, rešili smo da Prajd 2014 smestimo u period godine koji mu i pripada. To je bio veliki izazov zbog kratkog vremenskog roka, ali smo veoma zadovoljni jer smo kreirali program koji će trajati od 19. maja do 1. juna, duže nego ikad. Obezbeđene su i sve dozvole koje su potrebne za održavanje uličnog marša 31. maja. Za sada stvari idu po planu i veoma smo zadovoljni.
Gay Serbia Portal: Ranije je najavljeno da će se Nedelja ponosa održati od 19.maja do 1.juna. Možete li nam otkriti kakva nas sve dešavanja očekuju?
Boban Stojanović: Sadržaj Prajda 2014. je kreiran na osnovu reakcija LGBT zajednice koja je prethodnih godina pratila naš program. Trudimo da program što više uskladimo za zahtevima koji nam se postavljaju. Sva dešavanja će biti locirana u Savamali koja će tokom dve nedelje biti pretvorena u sigurno srce grada. Celodnevni program činiće debatni, filmski i kulturni program. Biće organizovana i regionalna aktivistička konferencija, kao i međunarodni Prajd Forum. Detalje ćemo objaviti početkom maja, ali već sada možemo da obećamo da će ovogodišnji festival biti u potpunosti fokusiran na LGBT zajednicu i queer kulturu, biće više undreground što će ga činiti posebnim u odnosu na dosadašnje.
Gay Serbia Portal: Da li postoje konkretni razgovori sa političkim partijama, odnosno predstavnicima vlasti? Da li postoje neki konkretni dogovori s obzirom na skoro završene parlamentarne izbore ili se čeka formiranje nove Vlade s kojom bi se razgovaralo o konkretnim koracima po pitanju ovogodišnje Parade Ponosa?
Boban Stojanović: Do sada se pokazalo da kada političare cimate za rukav da zauzmu stav, oni skoro nužno zauzmu pogrešan, zajedno sa onim „naravno da Prajd treba da se desi, ali nasilje...". Ako postoji nasilje i ako ga političke elite prepoznaju, onda treba da rade na njegovom suzbijanju zajedno sa nama.
Tokom izborne kampanje nismo želeli da Prajd bude teme prema kojoj će se političari odnositi kalkulativno u odnosu na biračko telo. Zabrane Prajdova uvek su bile stresne za nas iako smo znali da je urađeno sve kako bi se marš desio. Sigurnosna procena policije iz 2011. godine koju smo dobili nedavno to i dokazuje: država je mapirala sve koji su mogli da ugroze ovaj skup, ali nije uradila ništa kako bi ih sprečila. Ignorisanje i deklarativni odnos države prema nama je realnost u kojoj živimo. Mi smo već uputili pisma nezavisnim institucijama i ljudima koji će neosporno imati važne funkcije. To ćemo uraditi i sa svim poslanicima, grupama u Parlamentu i ministrima čim Vlada bude uspostavljena.
Od ove godine sa državnim institucijama ćemo uspostaviti saradnju od koje će LGBT zajednica u celoj Srbiji imati konkretnu korist.
Gay Serbia Portal: Nakon zvanične zabrane prošlogodišnje Parade od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, stigle su kritike od strane EU i SAD-a. Američki kongresmeni zatražili su tad od Premijera Srbije da treba da obezbedi održavanje Parade ponosa 2014. godine. Mislite li da će ove godine biti jači pritisak od strane međunarodnih zvaničnika da se obezbede Ustavom zagarantovana prava lgbt populaciji?
Boban Stojanović: Ovo je odlično pitanje, ali zahteva veoma kompleksan odgovor. U Prajdu smo puno razmišljali o takozvanoj međunarodnoj podršci i u kojoj je meri ona korisna za LGBT zajednicu u Srbiji ili ne. Ljudska prava su globalna priča i na ljudskom nivou svako od nas je povezan sa onim dobrim stvarima koje živi LGBT zajednica u Nemačkoj, ali i sa onim strahotama koje ista preživljava na primer u Avganistanu.
U tom pogledu mi smo svakako deo sveta i takva je podrška važna. Ono na čemu ćemo insistirati je da održavanje Prajda nije pitanje priključivanja EU ili standarda koji postoje „negde tamo", već nešto što se tiče kvaliteta života svake LGBT osobe u Srbiji. Prihvatanje i osećanje sigurnosti su naš prioritet. Mogućnost da se LGBT osobe osećaju slobodno u javnom prostoru: na ulici, u parku, dok sede u kafiću je osnova za sve drugo. Kako ćemo se venčati i izaći ispred opštine u kojoj to učinimo, ako nas ispred čeka 1000 huligana? Kako ćemo zasnivati porodice, ako u parku dve tate ili dve mame ne mogu da prošetaju svoju decu? Ono što nam bazično pripada je sloboda u našoj svakodnovici, sloboda na ulicama, sloboda u javnim prostorima. To je logičan sled stvari koji se dešavao svuda, a kod nas je na neki način preskočen i LGBT zajednica trpi zbog toga.
Gay Serbia Portal: Kako komentarišete da ni posle pretnji učesnicima pred prošlogodišnji Prajd, MUP i tužilaštvo nisu preduzeli konkretne korake za pronalaženje i kažnjavanje onih koji su te pretnje upućivali?
Boban Stojanović: To je neslavni rezultat lošeg pravosuđa i sporog državnog aparata. Na to, nažalost, nije osuđena samo LGBT zajednica, već svi građani i sve građanke Srbije. Policija je prošle godine mapirala ljude koji su slali pretnje preko socijalnih mreža, od čega su veliki broj bili maloletnici. Mi želimo da se procesuiraju i ove stvari, ali i mnoge druge koje su nanete na štetu LGBT zajednici. Ljude i dalje zlostavljaju i nikom ništa. Moj stan je napadnut pre nekoliko meseci, evidetno je ko je to uradio, ali niko nije priveden niti je odgovarao za to. To je samo jedan u nizu neugodnih slučajeva sa kojim smo se suočili samo zato što živimo ono što jesmo.
Gay Serbia Portal: Mislite li da će nakon skoro održanih parlamentarnih izbora i formiranja nove Vlade postojati politička volja da se Prajd održi i da MUP garantuje bezbednost učesnicima?
Boban Stojanović: Politička volja u Srbiji je stvar političke kalkulacije, a ne deo vrednosnog sistema. Kada se uspostavi politička kultura, stepen poštovanja ljudskih prava bude na znatno višem nivou, kada političari shvate da i građani imaju neku moć, onda će se stvar promeniti. Realno, zabrana Prajda je istovremeno i pokazivanje određene vrste moći koju pokazuju građani Srbije koji na njemu insistiraju jer nam je država rekla: Mi ne možemo da vas zaštitimo od nasilja! To je tačka o kojoj treba da razgovaramo, jer za nas koji činimo LGBT zajednicu, to je svakodnevnica u kojoj živimo. Ne želimo bezbednost jedan dan, već svakog dana jer naš život svakog dana isto vredi.
Gay Serbia Portal: Zbog čega vas nema u medijima tokom cele godine? Da li je srpskim medijima interesantnija tema lgbt zajednice pred samu Paradu ponosa nakon koje sva otvorena pitanja padaju u zaborav do neke sledeće Parade?
Boban Stojanović: Vidljivost u medijima je rezultat posvećenog rada. Kao i u svim drugim oblastima od politike do estrade, u medijima će biti oni koji se posvećuju onome što rade. Činjenica je da je od 2009. godine na ovamo svako najavljivanje Parade ponosa otvaralo temu LGBT prava u medijima. Na različite načine, ali evidentno je da stvari idu u dobrom pravcu. Sve je više toplih ljudskih priča i ova je tema obrađena na prilično dobar način.
Održavanje Parade nije lobiranje nekog novog zakona, već nešto što nam je već dato Ustavom i zakonima ove zemlje, ali i iz mnoštva drugih razloga o Prajdu i treba da se priča u vreme Prajda. Ostatak vremena ostavljamo i drugim LGBT organizacijama i inicijativama jer svi rade tokom cele godine i puno je divnih tema o kojima može da se govori u medijima. Prajd ne treba da bude jedina tema, tako da uvek dajemo toplu podršku našim prijateljima i prijateljicama iz drugih organizacija kako bi njihovi projekti i uspesi koje postižu bili vidljivi u medijskom prostoru.
Gay Serbia Portal: Kako vidite aktivističku scenu danas u odnosu na neki raniji period a kako u nekoj bližoj budućnosti? Mislite li da se moglo više uraditi u borbi za lgbt prava u Srbiji ili je ovo neki maksimum za sadašnje uslove?
Boban Stojanović: Postoje objektivne okolnosti koje su otežavale razvoj LGBT pokreta. Prve grupe su osnovane početkom devedesetih kada su počeli i ratovi, pa se nije ni moglo očekivati da će pitanje LGBT prava biti u fokusu javnosti. Kasnije se pokret razvijao manje kao impuls zajednice, a više kroz projekte. Mislim da i mi, aktivisti, nismo bili dovoljno posvećeni samoj zajednici, da ih nismo pitali šta im zaista treba i da na osnovu toga kreiramo naše politike. Poslednjih godina stvar se popravlja i neke organizacije su počele da se okreću ka LGBT zajednici. Takođe, pojavile su se nove inicijative: Idaho, LGBT Novi Sad, Hestija, Egal, Gej organizacija osoba sa invaliditetom, grupa lezbejki Romkinja, već pet godina se u Beogradu okuplja grupa ljudi oko inicijative Belgrade Bears. To su sjajne stvari, tako se razvija zajednica. Prajd će u narednom periodu podržavati zajednicu tako što će aktivno uključivati i promovisati nove inicijative, ali i organizovanjem Prajd foruma u periodu između dva Prajda gde ćemo zajedno sa LGBT zajednicom kreirati poruke koje su nam važne za nas same, ali i za širu zajednicu u kojoj živimo.
Gay Serbia Portal: Iskoristite priliku da pozovete sve građane/građanke, pripadnike lgbt zajednice na predstojeći Prajd.
Boban Stojanović: Bilo bi divno da na Prajdu u Beogradu bude 500 ljudi. Ili 300. Ili 100. Taj broj je potpuno nevažan, bitno je da pokažemo da možemo. Da mislimo na sebe i na drage ljude oko nas. Da mislimo o drugačijem sutra. Da se radujemo radosti koju će osećati na hiljade LGBT ljudi koji će se od 1. juna ove godine sa više osećanja sigurnosti hodati ulicama Beograda i svih drugih gradova Srbije jer se dostojanstvo živi svakog dana.
Gay Serbia Portal: Šta ćete prvo pomisliti 1. juna kada se slegnu utisci?
Boban Stojanović: Idemo dalje! Zalaganje za dobro ne poznaje odmor, to je konstantna borba. Vidimo da se prava žena, prava radnika, prava dece neprestano krše, preispitaju, da na svim planovima imamo ponekad korak unazad. Crna Gora je prošle godine organizovala dva Prajda, a ove godine dovedeni su u pitanje. Prajd nije sam po sebi cilj, on je sredstvo da javnosti kažemo da smo tu i kako nam je ovde. Biću najsrećniji nekog 1. juna neke godine kada Prajd bude vest pre vremenske prognoze, kada postane nevažan jer se održava po ko zna koji put i kada na njemu vidim samo lepe, vesele i srećne ljude.