www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Nekada davno, 2006. godine kada sam upisivao Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, u meni je postojao ideal pravnika koji će jednog dana doći na vlast i promeniti svet. Najveća želja mi je bila da jednog dana postanem, ne Premijer, ne Predsednik države, nego Sudija Ustavnog Suda Republike Srbije ili Ombudsman, jer sam verovao da tu najbolje mogu da pomognem svojoj državi. Međutim, sav pravnički zanos koji sam imao i svi ideali koje sam izgradio, ubrzo su bačeni u izmetom ispunjeni slivnik u koji vode kanali nepotimije i protekcije na Pravnom fakultetu.
Ubrzo vam postane jasno da su znanje i trud najmanje bitni, a pravo prezime ili šlihtanje profesorima u njihovim stručnim grupama ili fudbalskim timovima na prvoj godini faksa predstavljaju esenciju uspeha u spolja lepoj i sjajnoj instituciji, sa divnom dugom tradicijom, koja je ispunjena svim onim najgorim stvarima koje jedan akademski sistem može da proizvede - šarlatanima, tatinim i maminim ćerkama i sinovima, kao i kompletnim idiotima koji slepim poltronstvom i šlihtanjem završavaju sve ono što mnogi daleko bolji od njih ne uspevaju da dugo vremena i uz mnogo truda završe.
Uzevši u obzir da nam je najveća institucija koja stvara pravnike, od kojih će sutra zavisiti pravosudni sistem ove zemlje takva kakva jeste - trula i jadna, ne čudi činjenica da nam je i pravosudni sistem jedno leglo jadnosti, gde će posedovanje pravog prezimena ili partijske knjižice završiti apsolutno svaki posao, a posedovanje odličnih ocena, vrhunskog znanja, požrtvovanosti i entuzijazma će vam doneti dve godine neplaćenog stažiranja kod nekog poludrogiranog sudije kome viri praziluk iz dupeta, ali koji je znao na vreme da se učlani u pravu partiju.
To i ne čudi, uzevši u obzir na primer činjenicu da je nama predsednik Visokog Saveta Sudstva bila jedna Nata Mesarović, žena koja se usudila da se pre nekoliko godina prepucava preko novina i dovodi u pitanje odluke i izjave Ustavnog suda i jedne Olivere Vučić, redovne profesorke Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu, sudije Ustavnog Suda Republike Srbije i jednog od većih živih pravnih umova koje imamo. Kada uzmete u obzir činjenicu da su nam najviše pravne institucije u državi pohodile ovakve dileje, ne treba nikoga da čudi odluka Apelacionog suda, doneta u slučaju Mladena Obradovića, vođe pokreta "Obraz" kog je zabranio Ustavni sud Republike Srbije.
Sećate se "Obraza"? Daću vam nekoliko asocijacija - Kosovo za AirMax patike protest, prebijanje i pretnje drugim Srbima različitog seksualnog opredeljenja, zalaganje za zabranu abortusa, "nebeska Srbija" (kunem vam se, čovek koristi tu kovanicu) i td. Elem, Apelacioni sud je pre neki dan kaznu ovom divnom momku ne samo prepolovio na bednih, smešnih četiri meseca, već mu je omogućio da kaznu odsluži u kućnom pritvoru. Kažu "uzeli su u obzir sve okolnosti slučaja". Ipak je dečko student.
Ako je već tako, mislim da je sada ono vreme u tekstu kada bi trebalo da vam naglasim da se grozim kada žene nose baletanke. Izvinjavam se svim mladim damama, znam da vas moje mišljenje pre svega ne interesuje, da se mene ne tiče šta vi nosite i znam da je to praktična, udobna obuća, ali jednostavno, baletanke su nešto najneprivlačnije i najružnije što žensko može da obuje i to mišljenje sa mnom deli 90% muškaraca, tako da baletanke možete EVENTUALNO da nosite u svojih četiri zida i to samo ako vas deca ne gledaju. Jer ako moje dete sutra vidi da neka od vas nosi baletanke, kako ja njemu da objasim šta je to?
Sada kada sam to podelio sa vama, čisto da vam kažem da ću u jednom trenutku, kada osetim da je vreme, pod pretnjom fizičkog povređivanja, uništavanja vaše imovine i generalnog maltretiranja, zabraniti svakoj ženi na teritoriji Beograda da nosi baletanke, zato što mi se može. Samo probajte da prekršite ovu naredbu i organizovaću grupe ljudi koje će vas čekati na ulicama sa bejzbol palicama, noževima i džepovima punim kamenja i ispisivati poruke, deliti letke i lepiti plakate protiv baletanki. Pretući će vas, uništavaće vašu imovinu i neće vam dozvoliti da izađete na ulicu. Najozbiljnije vam to kažem, a ova država mi za sve to vreme neće moći apsolutno ništa. Ako budete pokušale da se bunite, da kažete da vas neko diskriminiše ili da vam preti nasiljem, te da je vaše prirodno pravo da izaberete da li ćete nositi baletanke ili ne, smejaću vam se u lice sa naslovnih strana svih srpskih štampanih i elektronskih medija i sprdaću se sa vama, sa vašom bezbednošću i vašim strahnom sa televizijskih ekrana, zbog toga što najgore što može da mi se desi je da završim 4 meseca u kućnom pritvoru. Tako kaže Apelacioni sud. To jadno, bedno veće Apelacionog suda koje verovatno čine sudije kojima su mama i tata umesto njih završili fakultete, a drugari iz stranke obezbedili poziciju na kojoj se sada nalaze.
4 meseca u kućnom pritvoru, a onda nazad na ulicu da istrebim sve žene u baletankama sa nje. Jer, jednostavno, meni su baletanke neprirodne i odvratne kao i većini muškaraca. A pošto smo mi jači, moraćete da slušate ono što mi kažemo, inače - batine. Bolje vam je spremajte starke, sandale, papuče i patike za proleće i leto, jer žene u baletankama Beogradom neće šetati! Ako budete probale - čekamo vas!
Milan Cvijić
Jednog dana, nadam se, diplomirani pravnik. Do tada samo neko ko voli da piše, još više voli da priča i misli da je najpametniji na svetu.
Ali stvarno znam...