Biseksualne žene su zapravo hetero, a biseksualni muškarci gejevi

Jesu li biseksualni muškarci zapravo "gejevi u ormaru", a biseksualne žene "heteroseksualne turistkinje" ili "lezbejke do diplome"? Jedna je to od teza iz diskusije aktivista za prava biseksualnih osoba, A.J. Walkley i Patricka Richardsa Finka.

Reč je o seriji tema o biseksualnosti u društvu koje je pokrenuo portal Huffington Post, a u ovoj prvoj raspravljalo se o stigmatizaciji biseksualnih osoba u društvu. U njoj su učestvovali blogeri Huffington Posta, A.J. Walkley i Patrick Richards Fink. Tu raspravu pokrenula je Walkley, inače i autorka "Choice", "Queer Greer" i "Vuto", jer smatra da su biseksualne osobe u potpunosti izostavljene iz LGBT tematike.

Fink smatra da se na biseksualne muškarce gleda kao na "gejeve u ormaru", a na biseksualne žene da su "heteroseksualne turistkinje" ili "lezbejke do diplome". Iz njegovog ličnog iskustva kao biseksualne osobe, kaže kako društvo na biseksualnost gleda kao na tranziciju između identiteta, a ne kao na nešto trajno i stabilno.

Biseksualne žene bolje su prihvaćene u društvu, kažu oboje, ali je tu zapravo reč o voajerizmu heteroseksualnih muškaraca koji se na kraju svodi na fetišizaciju, a ne prihvatanje biseksualnosti, te često vodi do nasilja. Istraživanja su pokazala da je "u ormaru" više biseksualnih žena nego muškaraca, a negativni komentari dolaze ponajprije od gejeva i lezbejki.

Neka su istraživanja pokazala da "biseksualni muškarci zapravo ni ne postoje", navode blogeri. Za biseksualne muškarce neki znaju reći "biseksualan sada, kasnije gej", a za biseksualne žene "radim to kako bih ugodila muškarcima". "Ovo je čisti odraz patrijarhata - biseksualna žena je zapravo hetero, a biseksualni muškarac gej, jer je jedina autentična seksualnost u našoj kulturi ona koja kao merilo stavlja muževno seksualno izražavanje.

Najviše osuda i stigmi dolazi od lezbejki i gejeva

Perspektiva prema kojoj biseksualne žene "bolje prolaze" dovela je do povećanog broja slučajeva silovanja ove društvene grupe, što je sada postalo sastavni deo kulture silovanja. "Molim vas, nemojte normalizovati zanemarivanje biseksualnih žena prozivajući nas 'bolje prihvaćenima' od biseksualnih muškaraca", jednom je prilikom rekla blogerka Kyra Wilder.

S time su se oboje složili i naglasili kako biseksualne žene češće doživljavaju seksualno zlostavljanje od lezbejki i heteroseksualnih žena te biseksualnih muškaraca, ali veliki broj tih slučajeva ostaje neprijavljen pa se o ovom problemu uopšte ne govori. Biseksualne žene su objektifikovane, dok se na biseksualne muškarce gleda više kao na seksualne grabežljivce.

Walkley je navela primere zlostavljanja biseksualnih muškaraca koji su svoje slučajeve nasilja hteli prijaviti, ali su im njihovi advokati sugerisali da ipak to ne čine jer "niko ne razume šta je to zapravo biseksualnost". Tako su njihovi slučajevi ostali u fiokama, a stigma se nastavila.

Blogeri su se obrušili na postojeća istraživanja o biseksualnosti koja se, kako je Richards Fink karikirao, svode na upoređivanje postojanja biseksualnosti s dinosaurusima: Pitanje "postoje li biseksualni muškarci?" ekvivalentno je pitanju "Jesu li dinosaurusi ikad postojali?", a zaključci takvih istraživanja jednaki su tome da paleontolog konstatuje da su dinosaurusi uvek bili samo okamine jer niko nikada nije video jednog živog.

"Svako jednostrano istraživanje o LGBT osobama, a pogotovo biseksualnim, vuče za sobom dugoročno negativne posledice za ovaj deo društva", zaključili su blogeri.