Diskriminacija teža od neizlečive bolesti

Pacijenti koji boluju od neizlečivih bolesti često su diskriminisani na radnom mestu, od svoje okoline, ali i u zdravstvenim ustanovama.

Pojedinim pacijentima u Srbiji teška i neizlečiva bolest nije najveći problem. Zbog dijagnoze u kartonu, izloženi su različitim vrstama diskriminacije - od reakcija okoline, problema na poslu, do tretmana u zdravstvenim ustanovama. Od 1.400 pritužbi koje je dobila Kancelarija za rodnu ravnopravnost, stotinak se odnosi na diskriminaciju na osnovu zdravstvenog stanja.

HIV, hepatitis, retke i teške bolesti - teme su o kojima se nerado govori u Srbiji. Oboleli kriju dijagnozu, jer strahuju od gubitka posla, prijatelja, partnera.

Nada Mićić iz udruženja "Ku klub" kaže da za većinu radnih mesta nije potrebno lekarsko uverenje, ali da se uvek sazna kada je zaposleni HIV pozitivan i on bude otpušten "na neki tihi način".

Uroš Rajaković iz udruženja "Hronos" napominje da oboleli imaju problem da kada kažu porodici i prijateljima za dijagnozu.

"Prave se pregrupisavanja ko ostaje - najčešće pravi prijatelji", ističe Rajaković.

Osim sa poslodavcima i članovima porodice, probleme imaju i sa zdravstvenim radnicima.

"Stalno se odlaže neki pregled, pa se stvari komplikuju, pa lekar ide malo na odmor i tako se dešava da osoba ne može po godinu i po dana da uradi običnu popravku zuba", kaže Nada Mićić.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić naglašava da brine činjenica da su u svojim izjašnjavanjima neke privatne i državne stomatološke ordinacije navodile "kao nekakav izgovor" činjenicu da nemaju sterilizator.

"Otvara se pitanje koliko su svi građani zaštićeni kod zubara", upozorava Nevena Petrušić.

Diskriminisani pacijenti retko traže pomoć od Ministarstva zdravlja. Uglavnom je njihova adresa - poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koji utvrđuje da li je pacijent diskriminisan.

"A ako utvrdimo da jeste - onda diksriminatoru (može biti svako, bilo koji organ vlasti, pojedinac, pravno lice) nakon toga upućujemo preporuku", navodi Petrušić.

Kaže da te preporuke treba da spreče i otklone posledice diksriminacije koliko god je to moguće.

"Preporuke su obavezujuće, a ako to ne učini izdajemo opomenu, a ako ni to ne uradi, obaveštavamo javnost", objašnjava Nevena Petrušić.

Nameru da se bori protiv diskriminacije država je pretočila u strategiju- za narednih pet godina.

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović kaže da je strategijom prepoznato devet osetljivih društvenih grupa koje su u Srbiji u najvećem riziku da budu diksriminisane, a kako navodi, jedna grupa su lica koja mogu da budu diskriminisana zbog zdravstvenih probema.

"Radićemo u narednom periodu na izradi Akcionog plana", najavljuje Suzana Paunović.

Na udaru diskriminacije su i pacijenti koji imaju šećernu bolest, epilepsiju ili psihijatrijske tegobe.