www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Ljudi koji nas prebijaju su isti oni koji tuku Rome ili osobe sa invaliditetom zato što su drugačiji... Kada branimo sebe, branimo i sve ostale
Paradom ponosa‘ želimo da pokažemo da su pripadnici LGBT zajednice deo ovog društva. Od konobara, preko žene koja radi u pekari, pa sve do političara. Mi se zbog svoje orijentacije svakodnevno suočavamo sa različitim vrstama diskriminacije, pa čak i nasiljem. Ljudi koji nas prebijaju su isti oni koji tuku Rome zato što su tako rođeni, osobe sa invaliditetom zato što su drugačije, pankere zato što im se ne sviđa njihova frizura ili boja kose... Kada branimo sebe, suprotstavljajući se nasilnicima, branimo i sve ostale koji mogu biti napadnuti iz nekog drugog razloga. Poenta ‚Parade‘ nije paradiranje seksualnim životom, već tolerancijom i ljubavi!", priča za "Alo!" na početku Nedelje ponosa Bojana Ivković (28), članica organizacionog odbora "Parade ponosa", koja će biti održana 28. septembra u Beogradu.
- Poenta "Parade ponosa" je da pomogne LGBT zajednici da bude vidljiva i da se o tome priča. Da dobijemo medijski prostor da ljudima približimo na koje sve načine smo diskriminisani, da im objasnimo da se često dešava da dobijamo otkaz kada se sazna da smo gej, da ljudi neće da nam izdaju stan ukoliko ne lažemo o statusu veze, da shvate koliko je teško zbog straha se kontrolisati da ne poljubiš svog partnera u javnosti... To su osnovne stvari o kojima hetero populacija ne mora da brine, dok je kod nas žongliranje odlukama šta reći, kome i koliko deo svakodnevnice.
„Parada ponosa" 2010. | Foto: FoNet
Zbog čega je nakon 2010. bilo nemoguće organizovati šetnju LGBT populacije?
- Navodno zbog bezbednosnih rizika. Međutim, činjenica je da su se mnoge problematičnije situacije dešavale, pa je država uspela da izađe na kraj sa njima. Dokaz toga je i nedavna utakmica naše reprezentacije sa Hrvatskom. Prema nekim informacijama, tada je na ulici bilo čak 4.000 policajca, koji su uspeli da spreče nerede u gradu. Taj primer zapravo pokazuje da država i te kako može da zaštiti svoje građane, samo ukoliko želi.
Poseta „Paradi" bi bila veća da se ljudi ne plaše
- Teško je proceniti koliko će ljudi biti na „Paradi", ali očekujemo da će ih biti oko 1.000. Ako uzmemo da svetske statistike pokazuju da od ukupnog stanovništva sedam do deset odsto pripada LGBT populaciji, ispada da je minimum 500.000 takvih u Srbiji. Razlog što ne dolaze svi na „Paradu" je strah od izloženosti. Često se dešava da roditelji, rođaci i prijatelji ne znaju da je neko gej i to je u redu. Svako prolazi kroz svoj individualni proces i to treba ispoštovti. Drugi razlog je strah od nasilja, a tu je odgovorna država, koja građanima treba da pošalje poruku da su sigurni.
Da li ste se povodom "Parade ponosa" sastali sa nekim iz vrha države?
- U više navrata smo tražili sastanak sa premijerom Ivicom Dačićem i gradonačelnikom Draganom Đilasom. Pisali smo i Aleksandru Vučiću, kao i svim ministarstvima. Međutim, niko nam nije odgovorio. Održali smo sastanke sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, jednim delom vlasti iz oblasti pravosuđa i policije, kao i predstavnicima grada, ali sa vrhom države nismo imali nikakve zvanične sastanke.
Da li je to pokazatelj nedostatka političke volje da se šetnja održi?
- Određeni koraci koje preduzima ova vlast nagoveštavaju da je Srbija spremna da se otvara ka savremenim evropskim tekovinama. Izostanak susreta sa organizatorima "Parade" ne mora ništa da znači, ali može i mnogo. Da li je ova vlada zaista spremna da se pozabavi vrednostima koje zastupa EU, vreme će pokazati. Najbolji način da pokažu da nisu jaki samo na rečima bio bi da dođu na šetnju i daju primer građanima. Naročito bi bilo poželjno da to bude neko ko uživa veliki autoritet, poput Aleksandra Vučića.
Da li vidite neke promene po pitanju stava države u organizovanju „Parade" u odnosu na prethodne godine?
- Zanimljivo je da su ove godine izostale oštre i negativne izjave o organizovanju „Parade", što nas je pratilo svih prethodnih godina. Ove godine se čak ni Palma nije oglasio. Ne znam zbog čega je to tako. Možda čeka svojih pet minuta, a možda do njega, u Jagodini, još nisu stigle vesti o održavanju "Parade". Nadamo se da razlog ćutanju političara nije otkazivanje skupa u poslednjem trenutku, što nam se, primera radi, desilo prethodne godine, kada su nam otkazali šetnju 48 sati pre događaja, čime je naš jednogodišnji trud oko prikupljanja dozvola pao u vodu.
I na dan "Parade ponosa" se igraju dve fudbalske utakmice, plašite li se nasilja od strane navijača? Da li ste dobijali neke pretnje?
- Za sada nismo dobijali nikakve pretnje navijača, kao ni drugih grupa i organizacija. Bila je pokoja pojedinačna pretnja, ali na to smo navikli. U svakom slučaju, ne očekujemo probleme. Računamo da će policija raditi svoj posao i zaštiti svoje građane ukoliko se takva potreba ukaže.
Istog dana zakazan je i protest Dveri, očekujete li tu nekih neprijatnosti?
- Skup Dveri je ispred zgrade Vlade Srbije, a naš je u Manježu. To su dva različita skupa i nema razloga da se oni dotaknu. Mi podržavamo pravo svake grupacije da izađe na ulicu i da kaže šta misli, naravno, pod uslovom da nikog ne ugrožava.
Da li ste se povodom "Parade ponosa" sastali sa nekim iz vrha države?
- U više navrata smo tražili sastanak sa premijerom Ivicom Dačićem i gradonačelnikom Draganom Đilasom. Pisali smo i Aleksandru Vučiću, kao i svim ministarstvima. Međutim, niko nam nije odgovorio. Održali smo sastanke sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, jednim delom vlasti iz oblasti pravosuđa i policije, kao i predstavnicima grada, ali sa vrhom države nismo imali nikakve zvanične sastanke.
Da li je to pokazatelj nedostatka političke volje da se šetnja održi?
- Određeni koraci koje preduzima ova vlast nagoveštavaju da je Srbija spremna da se otvara ka savremenim evropskim tekovinama. Izostanak susreta sa organizatorima "Parade" ne mora ništa da znači, ali može i mnogo. Da li je ova vlada zaista spremna da se pozabavi vrednostima koje zastupa EU, vreme će pokazati. Najbolji način da pokažu da nisu jaki samo na rečima bio bi da dođu na šetnju i daju primer građanima. Naročito bi bilo poželjno da to bude neko ko uživa veliki autoritet, poput Aleksandra Vučića.
Da li vidite neke promene po pitanju stava države u organizovanju „Parade" u odnosu na prethodne godine?
- Zanimljivo je da su ove godine izostale oštre i negativne izjave o organizovanju „Parade", što nas je pratilo svih prethodnih godina. Ove godine se čak ni Palma nije oglasio. Ne znam zbog čega je to tako. Možda čeka svojih pet minuta, a možda do njega, u Jagodini, još nisu stigle vesti o održavanju "Parade". Nadamo se da razlog ćutanju političara nije otkazivanje skupa u poslednjem trenutku, što nam se, primera radi, desilo prethodne godine, kada su nam otkazali šetnju 48 sati pre događaja, čime je naš jednogodišnji trud oko prikupljanja dozvola pao u vodu.
Ko je od javnih ličnosti podržao održavanje "Prajda"?
- Za razliku od domaćih političara, koji se uglavnom nisu deklarisali, brojni umetnici su podržali beogradsku "Paradu". Među njima su Jelena Karleuša, Bebi Dol, Luna Lu, Maja Volk, Damir Imamović, Biljana Cincarević i mnogi drugi. Imamo i podršku velikog broja političara iz inostranstva. Među njima su solunski gradonačelnik Janis Butaris, evropska komesarka zadužena za unutrašnje poslove Sesilija Malstrom, komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnleks, švedska ministarka za evropske poslove Birgita Olson, članica Evropskog parlamenta Maraja Kornelisen i mnogi drugi. Podržalo nas je i preko 20 ambasada.
Da li očekujete dolazak nekog političara na "Prajd"? Kojeg od njih biste voleli da vidite?
- Niko nije najavio svoj dolazak, ali se nadamo da će doći. Naročito se nadamo Dačiću, Vućiću i Đilasu, i to zbog njihovih funkcija i zbog ugleda koji uživaju u međunarodnoj zajednici.
Ko finansira ovogodišnju "Paradu"? Da li ste dobili pomoć i od države?
- Ove godine finansijsku podršku za organizaciju"Parade ponosa" i Nedelje ponosa, koja traje devet dana i obuhvata kulturni, debatni i zabavni program sa čak 55 događaja, dobili smo od ambasada Norveške, Holandije i Nemačke. Od države Srbije nikada nismo dobili ni jedan jedini dinar!
Zbog čega je za nas kao društvo važno da dođe do šetnje?
- Za nas se misli da smo striktno protiv braka, protiv porodice, da niko od nas ne želi decu, da niko od nas nije vernik... A to jednostavno nije tačno. Naša šetnja je vid protesta protiv diskriminacije i predrasuda i ona je pokazatelj da je država spremna da nas zaštiti. Ukoliko policija ne može da obezbedi dvosatnu šetnju jednom godišnje, šta da očekujemo drugim danima? Kako da se ikad osećamo bezbedno kad izađemo na ulicu? Kako da verujemo da će nas država zaštititi ukoliko nas neko bude diskriminisao na poslu, u školi, na fakultetu, kad ni taj minimum ne možemo da ostvarimo?
Prvi „prajd" bio presudan za aktivizam!
- Inicijalna kapisla da se aktiviram u organizaciju „Parade" mi je bila prva „Parada" 2010, kada je došlo do čuvenog nereda po ulicama Beograda. Ja tada nisam bila na licu mesta, već sam sve gledala od kuće. Nisam imala hrabrosti da odem, jer u tom trenutku niko nije znao da sam homoseksualne orijentacije, ni roditelji, ni sestre. Kada sam videla šta se dešava, sve te napade, u meni je to izazvalo želju da se borim. Rešila sam da ne sedim skrštenih ruku i čekam da neko nešto završi za mene. Počela sam da volontiram u "Labrisu", a onda, nakon dve godine gej aktivista Boban Stojanović me je pitao da li želim da učestvovajem u "Paradi". Pristala sam. Nisam imala nikakve dileme. Znala sam da se stvari ne menjaju same od sebe.
„Armija" nastupa tamo gde je teško!
Zašto se poznati bend "Army of Lovers" odlučio baš da nastupa na beogradskoj „Paradi", pošto je poznato da već godinama ne nastupaju na tim manifestacijama u Zapadnoj Evropi?
- Oni su rešili da nastupaju u onim zemljama u kojima još uvek postoje problemi u organizovanju parade. Odluka da nastupaju u Srbiji je jedan vid njihove podrške nama i mi smo mnogo srećni zbog toga.