Em su bolesni, em mogu da izgube posao, prijatelje

Ljudi koji imaju HIV virus strahuju od gubitka posla, prijatelja, partnera... U Srbiji nije doneta nijedna presuda koja se odnosi na diskriminaciju po ovom osnovu.

Obolelima od velikog broja bolesti u Srbiji nije lako, jer osim bitke sa oboljenjem, često moraju da vode rat i sa nerazumevanjem okoline. Dešava se da ih ljudi iz okruženja osuđuju ukoliko saznaju da imaju dijagnozu HIV, hepatitis, retke bolesti, ali često zajednički jezik sa poslodavcima ili članovima porodice ne mogu da nađu ni pacijenti koji imaju šećernu bolest, epilepsiju ili psihijatrijske tegobe.

Upravo zbog toga što im u kartonu stoji dijagnoza oboljenja, ljudi dobijaju otkaz na poslu, a teško pronalaze prijatelje i partnere.

Najviše su diskriminisane osobe obolele od HIV-a, kaže Nenad Miljković, iz Udruženja građana "Sunce", naglašavajući da ova grupa ljudi često mora da krije bolest jer se plaši kako će ih drugi prihvatiti i da li će ih otpustiti sa posla.

"Jedna osoba iz našeg udruženja dobila je otkaz kad je njen poslodavac saznao da je inficirana virusom HIV-a. Proglasio je tehnološkim viškom. Problem je u tome što osobe kojima se to dogodi ne žele da se vuku po sudovima jer unapred znaju da je teško dobiti spor. Dešava im se da pojedini lekari odbijaju da ih pregledaju. Imamo slučajeve da HIV obolele stomatolozi izbacuju iz ordinacija, pa ne nemaju gde da poprave zube", kaže za "Politiku" Miljković.

Zakon o radu zabranjuje diskriminaciju ljudi koji traže posao i zaposlenih s obzirom na zdravstveni status, ali zakonske odredbe poslodavaci često pogrešno tumače na štetu radnika.

Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine, kaže Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, uređuje postupak i način na koji se može ostvariti sudska zaštita u svim slučajevima diskrimanacije, po bilo kom osnovu, pa i po osnovu zdravstvenog stanja. Posebnim pravilom o teretu dokazivanja predviđeno je da je teret dokazivanja u ovim sudskim postupcima na tuženom, a ne na tužiocu.

"Kancelariji za ljudska i manjinska prava dosad se nisu obraćali građani sa ovom vrstom problema, ali verujem da su poverenici za zaštitu ravnopravnosti i Inspektoratu za rad bili prijavljivani i ovakvi slučajevi. Međutim, do danas u Srbiji nije doneta nijedna presuda koja se odnosi na diskriminaciju po ovom osnovu. U junu ove godine Vlada Srbije je donela strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije, u kojoj je posebna pažnja posvećena merama koje će se preduzimati radi obezbeđivanja pune ravnopravnosti lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje", kaže Paunovićeva.

Diskriminacija po osnovu zdravstvenog stanja duboko je ukorenjena u predrasudama nastalim usled raznih strahova, nedostatka znanja i pogrešno usvojenih informacija o načinima prenosa infekcija ili prirode bolesti.

"Prisutno je i nametanje različitih procedura i pregleda koji se uvode pod izgovorom zaštite javnog zdravlja ili uštede sredstava. Najveći rizik imaju HIV pozitivne osobe, oni koji su inficirani hepatitisom, ljudi sa teškim ili retkim bolestima... Nije redak slučaj da osobe sa zdravstvenim problemima i njihove porodice kriju zdravstveni status, bolesnici ne odlaze redovno na medicinske kontrole i brzo gube društveni kontakt sa okruženjem", dodaje Paunovićeva.

Ona naglašava da se u sferi obrazovanja dešavalo da se deca koja žive sa HIV-om, ili mališani čiji su roditelji inficirani ovim virusom ili su umrli od te bolesti, suočavaju sa problemom diskriminacije od strane druge dece ili školske uprave.

"Deca koja boluju od celijakije, na primer, nemaju jednake mogućnosti za ishranu u školama jer se u školskim kuhinjama ne sprema hrana bez glutena. Moraju se sprečiti situacije u kojima se dece ispisuju i premeštaju iz škole zbog problema koje imaju u vezi sa svojim zdravstvenim stanjem. Napredak u sferi inkluzivnog obrazovanja postoji, ali se mora dalje raditi na otklanjanju negativne i diskriminatorske prakse u pojedinim slučajevima."