Bujanje ekstremizma i govora mržnje u Srbiji

Bujanje ekstremizma i govora mržnje jedna je od glavnih karakteristika stanja ljudskih prava u Srbiji tokom protekle godine, a u svemu tome izostala je ozbiljna reakcija vlasti i institucija, ocena je godišnjeg izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava koji je predstavljen 8. jula.

Najizloženije napadima ekstremista i radikalnih desničara su manjinske grupe, a posebno LGBT populacija. Govor mržnje rezervisan je i za organizacije civilnog društva, a posebno one koji se zalažu za autonomiju Vojvodine i decentralizaciju Srbije.

"Institucije nisu reagovele na ozbiljan način. Vlada i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, pored brojnih apela medija i organizacija civilnog društva da reaguju na to, do sada nisu reagovali", kazala je predstavnica Helsinškog odbora Izabela Kisić.

Ona je istakla da bujanju eksteremizma doprinelo i to što je Srpska napredna stranka sada ušla u institucije.

"Reč je o stranci koja je nastala iz Srpske radikalne stranke. Reč je o istim akterima koji su devedesetih godina širili govor mržnje. Bili su i glavni akteri ratne propagande i imali svoje paravojne formacije", kazala je Kisić na predstavljanju godišnjeg izveštaja u beogradskom Medija centru.

Predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko ukazala je na to da je Srbija daleko od tolerantnog društva koje poštuje različitosti.

"Iako postoji pravni okvir i institucionalni okvir za zaštitu od diskriminacije, u praksi određene društvene grupe teže ostvaruju svoja prava", istakla je Biserko i dodala da nova vlast retorički najavljuje promene, ali to izostaje u praksi.

Ona je ukazala da stanje ljudskih prava u u Srbiji odraz stanja u državnim institucijama, pre svega u pravosuđu.

"Neuspela reforma pravosuđa, kao i neprofesionalnost dodatno utiču na nezadovoljstvo građana, jer im se oduzima pravo na fer i blagovremeno suđenje", kazala je Biserko.

Ona podseća da je Srbija jedna od zemlja sa najviše slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, sa 9.500 predmeta.

Predsednica Helsinškog odbora smatra da vlast na čelu sa SNS-om nema pravi odgovor na ekonomske probleme, pa u marketinške svrhe pribegava borbi protiv korupcije.

"Pribegavanje borbi protiv korupcije u prvim mesecima vlasti dobilo je podršku javnosti. Međutim, očigledno je da nema snage ni volje da se borba protiv korupcije vodi u nadležnim institucijama, uljučujući tužilaštvo", kazala je Biserko.