Hoćeš da se registruješ za mene?

Srbija još uvek nije stupila u javnu raspravu o registrovanim istopolnim zajednicama, dok je javnost uveliko obaveštena o tome da „gejevi dobijaju ista prava kao i ostali". Svaka sličnost sa „gej brakom" je namerna. Tvrdnje pojedinih medija da u svetu jača otpor prema istopolnim brakovima su fantastično neistinite, za njih je Rusija paradigma čitave Evrope, a ponekad i ostatka sveta. One su, zapravo, posledica spina od strane medija u vlasništvu političkih stranaka koje na sve načine gledaju da osujete i spreče svaki vid inicijative u pogledu njegovog ostvarivanja, jer smatraju da će se zbog zakona o istopolnim registrovanim zajednicama na Srbiju sručiti kuga i kolera i da će je to, ovako smanjenu i oslabljenu, konačno i trajno dotući. Pomenuti poslanici/e biće najveća prepreka, ali i izazov, kada se bude odlučivalo o usvajanju ovog važnog tehničkog zakona.

Poslanici/e (13 poslanika i 8 poslanica DSS-a) i uvaženi čitalački publikum listova kao što su „Večernje novosti", odbijaju da se upoznaju sa realnim potrebama i problemima LGBT populacije. Pored nipodaštavanja LGBT manjina u Srbiji, oni propagiraju kršenje Evropske Konvencije o ljudskim pravima, a da podsetim, Srbija je kao članica Saveta Evrope, vezana praksom Evropskog suda za ljudska prava. Naši poslanici/e nisu upoznati ni upućeni u stvarno stanje na terenu u mnogim oblastima, LGBT prava tu nisu nikakav izuzetak. Labris je prošle godine u saradnji sa Ipsos Strateškim marketingom sproveo istraživanje koje je pokazalo da 63 odsto populacije u Srbiji podržava pravo na socijalno osiguranje istopolnih partnera/ki, 60 odsto podržava pravo na nasleđivanje imovine, 53 odsto pravo na penziju, a 45 odsto populacije u Srbiji odobrava registrovanu istopolnu zajednicu.

Zbog medijske prašine senzacionalističkog problematizovanja Zakona o istopolnim registrovanim zajednicama, teško se uočavaju problemi sa kojima se zbog nesenzibilne zakonske prakse suočavaju gejevi i lezbejke u Srbiji, a ti su problemi ključni razlog zbog kojeg je „Labris" ponudio ovaj Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama. Reč je o zajednicama života dve istopolno orijentisane osobe koje nemaju nikakva prava pošto njihov odnos nije pravno prepoznat. Što ono reče @Glambert Lady na tviteru istopolna i strejt zajednica su kao kupaći i grudnjak. Ista stvar, ali je samo jedno prihvaljivo u javnosti. Iste takve zajednice života između dva lica različitog pola su uređene, a kada se radi o licima istog pola ne postoje nikakve odredbe koje bi njihov odnos regulisale.

Boriti se protiv zakonske diskriminacije je važna stvar, pošto time osnažujemo demokratičnost i pravo na različitost. Registrovano partnerstvo bi moglo da pruži gejevima i lezbejkama zdravsteno osiguranje, poreske olakšice, imigraciona prava, pravo na bolničke posete, pravo da se odlučuje o sahrani preminulog/e partnera/ke i regulisanje penzije posle smrti partnera/ke uz saradnju socijalnih službi i razumevanje lokalne zajednice. Takođe, usvajanje ovog zakona doprinosi većoj društveno-administrativnoj vidljivosti istopolno orijentisanih osoba ali i vidljivosti na svim drugim novoima, počevši od matičara koji nas registruje, opštine, škole, doma zdravlja u kojem se lečimo, radnog mesta na kojem pola života odćutimo svoh partnera ili partnerku itd.

Izgradnja nekog novog, pristojnijeg i humanijeg društva u kojem bismo mogli/e da budemo slobodni/e može da započne organizovanim i sistemskim menjanjem. „Ta registracija" treba da nas podseti da još uvek postoje stvari za koje se trebamo boriti. „Ta registracija" promeniće za nijansicu predrasude ljudi sa kojima delimo zgradu, mesto za parking, red ispred kase ili sto u restoranu. „Ta registracija" nikome neće spasiti vezu/život/porodicu, ali isto tako „ta registracija" nikome neće ni uništiti vezu/život/porodicu.