www.gay-serbia.com |
Mediji stalno koriste netačan termin „gej brakovi". Uopšte se kod nas ne radi ni o brakovima, još manje o izjednačavanju bračnih i vanbračnih zajednica, niti „stajanju pred matičara", sklapanju braka u crkvama, niti bilo šta slično tome. A institut koji se predviđa nije namenjen ni samo gejevima, dakle homoseksualnim muškarcima, već celoj LGBT populaciji. Mnogo je medijskog neznanja, olake zloupotrebe termina, pa i namerne medijske provokacije, izazivanja javnog animoziteta. Mediji koji tako izveštavaju nepotrebno podižu tenziju, igrajući na, na žalost, uvek „sigurnu kartu" postojeće homofobije, kaže dr Zorica Mršević u razgovoru za portal grupe Labris koji prenosimo u celini
Ja tu izjavu ne pripisujem nikakvim zlim namerama gospodina Omerovića, već smatram da se tu pre svega radi o neobaveštenosti. Za vanbračnu zajednicu važe ista pravila kao i za brak, dakle može da postoji samo između ženskog i muškog lica koji nisu u braku. Nema ni pomena da bi lica istog pola mogla da imaju status vanbračnih partnera. Međutim, pominjanje vanbračne zajednice otvara jedno drugo, dugotrajno otvoreno i vrlo bolno pitanje. Naime, „izjednačenost bračne i vanbračne zajednice pred zakonom" u Srbiji ni zakonski ni faktički ne postoji, bez obzira što Ustav predviđa da su te dve zajednice izjednačene. Ali nisu. Vanbračna zajednica je kod nas zakonski regulisana suprotno Ustavnim odredbama i namerama ustavotvorca, dakle ne da nije izjednačena, što jeste bila namera ustavotvorca, nego zakoni izričito prave razliku i određuju da ovo ili ono pravo važi samo za osobe koje su u braku. Neustavna situacija se nastavlja ne samo na osnovu postojanja ranije donetih zakona pre Ustava već i novodoneti zakoni posle donošenja Ustava 2006. vrlo jasno diskriminišu vanbračnu zajednicu. To da vanbračne zajednice nisu izjednačene sa bračnim je dobro poznata činjenica naše ustavnopravne nekonzistentnosti koja je uočena od mnogih i profesionalki/ca, i nezavisnih tela i o kojoj bi Ustavni sud da hoće mogao odmah da odluči. Više osoba koje žive ili su živele u vanbračnim zajednicama u međuvremenu su podnele predstavke Ustavnom sudu protiv odredbi pomenutih zakona koji su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom, ali su svi oni na nekom čekanju da dođu na red, odnosno da se možda desi ta neophodno potrebna politička volja. Što se do sada nije dogodilo, jer je uvek kod nas stvar politike i nemanje para (PIO fond možda ne može da servisira i porodične penzije vanbračnih partnera).
Vrlo važna prava vanbračnih partnera, npr. nasleđivanje i porodična penzija, zakonom su eksplicitno uređene tako da preživeli vanbračni partneri nemaju ta prava, ni oni koji su proveli ceo svoj život u takvoj zajednici, i zajednički sticali imovinu, ni oni koji su u takvoj zajednici izrodili i petoro i više dece, nemaju ništa, baš nikakava prava ako nemaju formalno sklopljen brak, kao da su stranci koji su se slučajno sreli pre dva minuta. Tako piše u Zakonu o nasleđivanju i Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju.
Problem je što mediji stalno koriste netačan termin „gej brakovi". Uopšte se kod nas ne radi ni o brakovima, još manje o izjednačavanju bračnih i vanbračnih zajednica, niti „stajanju pred matičara", sklapanju braka u crkvama, niti bilo šta slično tome. A institut koji se predviđa nije namenjen ni samo gejevima, dakle homoseksualnim muškarcima, već celoj LGBT populaciji. Mnogo je medijskog neznanja i „neznanja", olake zloupotrebe termina, pa i namerne medijske provokacije, izazivanja javnog animoziteta. Mediji koji tako izveštavaju nepotrebno podižu tenziju, igrajući na, na žalost, uvek „sigurnu kartu" postojeće homofobije.
Potrebno je zato objasniti ono što su mediji slučajno ili namerno propustili da urade, a to je činjenica da postoje zapravo tri koloseka: jedan je vanbračna zajednica za heteroseksualne parove, koja se onakva kako je regulišu zakoni u Srbiji nalazi u suprotnosti sa Ustavom. Drugi kolosek je registrovano partnerstvo istopolnih parova i to predviđa predlog zakona kod nas. Taj institut daje neka prava iz partnerskog, zajedničkog života, npr. zdravstvenu knjižicu, nasleđivanje, i sl. Dakle rešavaju se neka praktična pitanja koja svakodnevno proizlaze iz zajedničkog života. Tek treći kolosek su istopolni brakovi. Drugi kolosek teoretski vodi u treći, ali u praksi to ne mora da se dogodi. Dogodilo se u Holandiji, Norveškoj i nekim drugim zemljama, ali se još uvek nije deslo u Engleskoj i Nemačkoj npr.
U Francuskoj se evo baš dešava, naime, posle dvocifrenog broja godina postojanja Pakta društvene solidarnosti što je naziv za zakonski regulisano registrovano partnerstvo istopolnih parova, pošto se u međuvremenu nebo nije srušilo, Francuskinje i Francuzi nisu prestali da sklapaju raznopolne brakove i rađaju decu, a nije nastao ni pomor dece, niti bilo koja od predviđenih katastrofa, pristupilo se prelasku sa prvog na drugi kolosek. Sva prava i dužnosti heteroseksuanog braka sada u Francuskoj imaju i istopolne supružnice i supružnici. Pakt društvene solidarnosti, tj. registrovano partnerstvo i dalje postoji, pa ko ne želi da sklapa brak, može da registruje pakt, potpuno isto važi za istopolne parove i heteroseksualne. Interesantno je da se ni jedan medij nije setio ni da pomene francuski Pakt društvene solidarnosti, a kamoli njegove pozitivne strane. A to je jedan vrlo interesantan institut porodičnog prava koji je omogućio i istopolnim parovima, ali i bliskim srodnicima koji dele isto domaćinstvo, pa i onima koji nisu ni u kakvom ni srodničkom, a ni intimnom odnosu, da tim statusom reše svoje praktične probleme.
U predlogu zakona nema ništa o roditeljstvu - a još manje vestačkoj oplodnji lezbejki, zato je on pogodan za usvajanje, može se desiti da ga lako usvoje, s obzirom da nije hrabar, da u njemu nema ništa što bi izazvalo burne reakcije desnice ili vladajuće partije.
Radi se o tipu zajednice koja spada u registrovana partnerstva, a ne u brakove. U Evropi koja ima nizak priraštaj, postoje ljudi koji žele da imaju decu samo što to žele u istopolnim zajednicama, i šta treba uraditi s time, zabraniti, kazniti tu decu i njihove roditelje, ignorisati ili odobriti, zakonski definisati, regulisati? To je bio argument u svim zemljama koje su pošle putem legalizacije istopolnih zajednica, da im se omogući status, materijalna i zakonska stabilnost koja će i deci istopolnih zajednica i istopolnim partnerkama/partnerima dati ista prava kao i deci svih drugih zajednica, heteroseksualnih bračnih i vanbračnih. Interes svakog društva je da zakonski prepozna ono što se u životu uveliko dešava, da olakša a ne oteža, običnim ljudima život, dovoljno pritisnutim nemaštinom, krizom, nezapooslenošću, a ako se radi o istopolno orijentisanim osobama, i dodatno opterećenim netolerancijom i homofobijom.
Verujem da će takav zakon morati da bude usvojen pre ili kasnije, pa je onda u interesu svih da to bude bolje pre nego kasnije, a dobar primer kako takav zakon funkcioniše je upravo francuski Pakt društvene solidarnosti. Bilo bi dobro da do kraja godine postane moguće da istopolne zajednice u Srbiji mogu da se zakonski registruju, pa je to ujedno i moje predviđanje.