Govor mržnje na internetu

Srbija se sredinom marta priključila evropskoj kampanji koja predviđa formiranje Nacionalnih komiteta, čiji je cilj suzbijanje govora mržnje na internetu. Ta kampanja pokrenuta je u još 37 zemalja.

Sloboda medija i izražavanja, jedna od vrednosti na kojima počiva EU i koja se mora poštovati, a građani moraju biti odgovroni za izgovorenu reč, zaključili su učesnici okruglog stola „Govor mržnje na internetu", održanog 22. maja u Medija centru u Beogradu.

„Treba biti svestan da je u Srbiji i dalje prisutna stigmatizacija određenih grupa, a pre svih pripadnika romske manjine i LGBT populacije. Bilo da se radi o političarima, poslanicima, pripadnicima crkve... trebalo bi da budu svesni reči koje izgovaraju", rekao je šef Delegacije Evropske Unije u Srbiji Vensan Dežer

On smatra da je neophodno uspostaviti regulatorna tela i odgovarajući zakonski okvir kako bi se suzbio govor mržnje u medijima na internetu. Pored usvajanja zakona, potrebno je da i mediji i ličnosti iz javnog života, budu svesni svoje odgovornosti i uticaja koji imaju na javnost, objasnio je Dežer.

Potpuno zakonsko regulisanje ovog domena, moglo bi da dovede i do suprotnog efekta, odnosno preterane regulacije, što bi značilo ugrožavanje slobode medija. Potrebno je uspostavljanje ravnoteže između ograničavanja mogućnosti za nastanak govora mržnje i čuvanja slobode medija, objasnio je Peter Burkhard, šef misije OEBS u Srbiji.

„Internet je sredstvo koje se širi i omogućuje ljudima da izraze svoje mišljenje, ali izloženost internetu može da proizvede i tragične događaje", dodao je Burkhard. Pored zakonske regulativa, neophodno je i uvođenje medijskog obrazovanja. Na taj način bi se podigla svest građana o svim posledicama koje mogu nastati zbog govora mržnje na internetu.

Nizak nivo medijske pismenosti, kao i dugogodišnje robovanje stereotipima u medijima, kod velikog broja građana je dovelo do nereagovanja na govor mržnje, rekao je Nedim Sejdinović, predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

„O podložnostima stereotipnom odnosu prema stvarnosti izlišno je i govoriti, pošto je to, na žalost, konstanta našeg javnog govora i mejnstrim medija", dodao je Sejdinović.

Ono što nije dozvoljeno u tradicionalnim medijima ne sme biti dozvoljeno ni na internetu. To se odnosi kako na objavljen sadržaj, tako i na cenzuru. Opcija za rešavanje problema je i samoregulacija koja počiva na etičkim pravilima profesije, odnosno na Kodeksu koji je proširen i na internet medije.