Koje zemlje zabranjuju istopolne brakove ustavom?

Inicijativa "U ime obitelji", čiji aktivisti poslednjih dana po hrvatskim ulicama i gradovima sakupljaju potpise građana, kojima žele osigurati raspisivanje referenduma za ustavnu odredbu po kojoj je brak zajednica između muškarca i žene, žele celu državu strpati u isti koš s najzaostalijom državom Evrope, Belorusijom diktatora Aleksandra Lukašenka.

Taj isti Lukašenko poznat je i po izjavi "bolje biti diktator nego gej", kojom je uvredio nemačkog ministra Gvida Vestervelea, a čvrstom rukom vlada tom postsovjetskom zemljom gušeći svaki pokuš demokratije i civilnog društva.

U 10 evropskih zemalja brak je ustavom definisan kao isključiva zajednica muškarca i žene s jasnom namerom da se u korenu saseku eventualni pokušaji ozakonjenja istopolnih brakova. Među njima su i pet članica Evropske unije s istoka Evrope: Poljska, Mađarska, Bugarska, Litvanija i Letonija - zemlje koje su u ustav ugradile diskriminaciju s predumišljajem. Osim njih, tu su i zemlje poznate po problematičnom odnosu prema opštem poštovanju ljudskih prava poput Srbije, Crne Gore, Ukrajine, Belorusije i Moldavije, piše tportal.

Poljska kao uzor

Mađarska je u zaštiti LGBT osoba napravila korak nazad nakon dolaska Viktora Orbana na vlast u maju 2010. godine. Od tada se zemlja nalazi pod neprestanim kritikama Evropske komisije zbog nedemokratskog ponašanja, a ima i velikih problema s izraženim antisemitizmom. Zahvaljujući, blago rečeno, šlampavosti svojih prethodnika, Orban je na izborima osvojio dvotrećinsku većinu koja mu je otvorila mogućnost menjanja ustava koju je on oberučke prihvatio. U novi ustav koji je napisan po svjetonazoru vladajućeg Fidesza unesena je odredba po kojoj su izričito zabranjeni brakovi između osoba istoga pola te im nije zagarantovana ni najmanja zaštita od diskriminacije.

Moćna poljska Katolička crkva, koja ima mnogo veći uticaj na politiku nego u ostalim katoličkim zemljama, najveći je protivnik ozakonjenju istopolnih brakova i civilnom partnerstvu. Moglo bi se reći da predstavlja uzor Kaptolu za koji mediji navode da zapravo stoji iza cele akcije inicijative "U ime obitelji". Zanimljivo je dodati da u Poljskoj homoseksualnost nikad nije bila zabranjena zakonom te da ta zemlja ima jedinog transseksualnog zastupnika u parlamentu na svetu.

U zemljama nastalim raspadom Sovjetskog saveza sporo dolazi do liberalizacije prava LGBT osoba, čak i u onima koje su ušle u EU, poput Litvanije i Letonije. U Litvaniji je, osim ustavom, i s nekoliko drugih zakona zabranjeno stupanje u brak osobama istog pola, a u Letoniji je ustavom koji je donesen 2006. godine zabranjen istopolni brak. Uglavnom, obe zemlje nisu dosegnule visoki stepen tolerancije.

U regionu ništa bolje

U regionu stvari takođe ne stoje dobro. U Srbiji se, kao što znamo, žilava LGBT zajednica svake godine bori za održavanje Povorke ponosa u Beogradu, suočena s otvorenim pretnjama i nasiljem krajnjih desnih političkih organizacija i huliganskih grupa. Odredba koja definiše brak kao zajednicu muškarca i žene unesena je ustav u vremenu kada je Srbijom upravljao Vojislav Koštunica i njegov konzervativni, na Pravoslavnu crkvu oslonjeni DSS. Sam ustav je donesen na brzinu s jednim ciljem - da se u preambulu unese da je Kosovo sastavni deo Srbije. Tada je malo ko gledao kako je u ustavu definisan brak. Godinama LGBT udruženja traže da se odredba zameni polno neutralnom definicijom, ali zasad bez uspeha.

Dok je bila u opoziciji, Srpska napredna stranka zalagala se za izmenu spornog članka, ali nakon što je došla na vlast, to se više ne spominje.

Nigde se ekumenizam i slaganje različitih konfesija ne može videti tako dobro kao na primeru ograničavanja prava na brak pripadnicima LGBT zajednica. Moldavija i Ukrajina, takođe pod jakim uticajem Pravoslavne crkve, ustavom su ograničile tu mogućnost. Ne treba posebno isticati da je reč o zemljama u kojima se sistematski krše osnovna ljudska prava, a za prava manjina malo ko mari.

Na kraju se zapitajmo: je li to zaista društvo kojem želimo pridružiti i svoju zemlju?