Polne bolesti u Srbiji u porastu

Tokom prošle godine u Srbiji je registrovano 21 odsto više polno prenosivih bolesti u odnosu na 2011. godinu, a najviše je obolelih od polne hlamidijaze, kaže epidemiolog dr Danijela Simić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Batut".

Ona je navela da su tokom 2012. godine registrovana 2.702 slučaja sifilisa, gonoreje, polne hlamidijaze, side i virusnih hepatitisa B i C, dok je godinu dana ranije registrovano 2.225 slučajeva.

Simićeva je ukazala da se u 2012. godini beleži povećanje polno prenosivih bolesti, ali da je to značajno manje u odnosu na 2008. godinu kada je registrovan najveći broj slučajeva obolevanja, čak 3.821.

"Navedene zarazne bolesti se mahom prenose nezaštićenim seksualnim kontaktom izuzev virusnog hepatitisa C koji se uglavnom prenosi kontaktom oštećene kože ili sluzokože sa krvlju inficirane osobe", naglasila je ona.

Simićeva je ukazala da je hlamidijaza najučestalija infekcija koja se prenosi polnim putem i da je tokom prošle godine registrovano 1.451 slučaj i to 637 obolelih u Vojvodini sa stopom od 33 slučaja na 100.000 stanovnika, odnosno 814 slučajeva na teritoriji Centralne Srbije sa dvostruko manjom stopom od 15 slučajeva na 100.000 stanovnika.

"Najveći broj slučajeva polne hlamidijaze tokom 2012. godine registrovan je na teritoriji grada Beograda 586 slučajeva, zatim sledi Severnobački okrug sa prijavljenih 375 slučajeva i Južnobački okrug sa 244 slučaja", naglasila je ona.

U poređenju sa 2011. godinom, polne hlamidijaze su prošle godine bile u porastu za trećinu, ali kako kaže Danijela Simić, to je za 38 odsto manje u poređenju sa 2008. godinom kada je prijavljeno 2.332 slučaja.

Simićeva je istakla da ohrabruje podatak za prva tri meseca u ovoj godini kada je prijavljeno 268 slučajeva sifilisa, gonoreje i polne hlamidijaze, što je za 27 odsto manje u poređenju sa istim periodom prošle godine kada je registrovano 367 slučajeva.

"U cilju sprečavanja i suzbijanja polnim putem prenosivih infekcija, organizovana su i sprovedena aktivna epidemiološka i laboratorijska ispitivanja kod svih registrovanih obolelih i njihovih seksualnih partnera, kao i edukacija stanovništva i populacija pod povećanim rizikom o merama zaštite od polno prenosivih infekcija", ukazala je Simić.

Ona je dodala da, u cilju verifikacije trenda kretanja ovih bolesti, u narednom periodu treba unaprediti prijavljivanje, posebno iz privatnog zdravstvenog sektora.

"U narednom periodu treba kontinuirano sprovoditi edukaciju i promociju bezbednijeg seksa i značaja savetovanja i testiranja, kao i obezbediti dostupnost testova na ove infekcije u cilju blagovremenog dijagnostikovanja inficiranih osoba i njihovih seksualnih partnera, posebno za osobe pod povećanim rizikom od infekcija", kazala je ona.

Statistika je pokazala da je oboljevanje od polnih bolesti retko u uzrastu od 15 do 19 godine, a sagovornica Tanjuga kaže da je možda razlog i to što je dijagnostikovanje polno prenosivih infekcija znatno problematičnije u adolescenciji, jer je većina infekcija asimptomatska, naročito među devojkama.

"Jedan od razloga je i to što se ova populacija retko obraća zdravstvenoj službi radi dijagnostikovanja i lečenja", zaključila je Simićeva.