www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
U organizaciji feministkinja iz LGBT organizacije KAOS GL iz Ankare održan je Drugi feministički forum, u amfiteatru Univerziteta u Ankari na Fakultetu društvenih nauka, koji je tradicionalno politički najangažovaniji deo Univerziteta.
Cilj Foruma je bio okupiti feministkinje i lezbejke iz okolnih zemalja, s jedne strane s Balkana, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Kosova, Crne Gore, s druge iz zemalja pod islamskim zakonima: Tunis, Alžir, Libanon, Turska - u cilju ‘suprostavljanja marginalizaciji feminizma'. Dva dana ranije održan je Četvrti skup Mreže protiv homofobije, u kojoj je učestvovalo oko 25 lezbejki, gej i queer aktivista Kavkaza, Mediterana i Balkana, s osnovnim ciljem osnaživanja kroz razmenu.
Turska ima oko 75 miliona stanovnika, dok je 1930. imala 17, miliona. Žene su za vreme Ataturka 1934. dobile pravo glasa. Pre desetak godina ukinut je zakon o poligamiji, ali feministkinje kažu da van gradova skoro svaki muškarac ima po dve žene. Vojna obveza tiče se svih muškaraca i traje od godinu do godinu ipo dana. Najakutniji problem turske politike je položaj Kurda, kojih ima 19 posto, a protiv kojih turski nacionalisti već decenijama vode ‘rat malog intenziteta'.
U Turskoj je od osamdesetih najčešća socijalistička feministička struja. Zato je jedan okrugli sto tematizovao žene u sindikatima, na kome se najviše govorilo da seksualno uznemiravanje na poslu još nije tema koja podleže sudskom progonu. Mizoginije mađu sudijama je i dalje presudna. Feministkinje su organizovale prve velike demonstracije protiv muškog nasilja nad ženama 1987., nakon što je jedan sudija zakonski odobrio fizičko nasilje muža nad ženom rečima "deca i šamari trebaju svakoj ženi". Transformacija besa je izvukla 3000 žena na ulice Istanbula uz zahtevanje zakona protiv nasilja nad ženama. Zakon je kasnije uveden i nastale su feminističke organizacije za potporu ženama, između ostalih i sklonište Ljubičasti krov. Ljubičasta Pleteća igla je tih godina krenula u lobiranje prava na abortus i odlučivanje o telu. Organizovanje žena bez muškaraca se i dalje naziva "haremsko ponašanje" žena.
Trenutno u gradovima ima mladih feministkinja marksističko anarhističke orijentacije. Za Osmi mart Kadinlar sokakta su organizovale ulične demonstracije za radna prava žena i kažnjavanje seksualnog nasilja. Grupa Žene ulice (‘Kadinlar Sokakta') na svom blogu ima slogan: Izađite iz kuhinje. Izađite iz fabrika. Žene ajmo na ulicu!.
Ženske studije u Turskoj su počele kao alternativni tečaj Univerziteta u Ankari (Ankara University Women ‘Studies Center (KASAUM) od 1993., dok je 1996. osnovan deo Ženskih studija ravnopravno s drugim fakultetima. Od ove godine počinje alternativni tečaj Queer studija unutar Ženskih studija u organizaciji KAOS.
KAOS GL je osnovan pre 19 godina, ali je homoseksualnost dekriminalizovana tek 1995., pa je KAOS registrovan nakon toga.
Feministički forum je bio jedinstven po mnogo strana. Pre svega, cilj je bio koncipiranje feminističke politike u lezbejskom i queer pokretu. Jedna od panelistkinja Lori Stanković je rekla: Feminizam je naš Happy End! Druga posebnost Foruma je bila sama prisutnost lezbejki aktivistkinja - heroina u svojim zemljama u kojima je homoseksualnost ili zakonom zabranjena ili mržnja institucionalizovana do svakodnevne proizvodnje straha od smrti.
Forum je imao nekoliko panela. Izveštaj prikazujem kroz par ličnih priča koje sam čula što na okruglim stolovima, što u dugim noćnim pričama s lezbejkama. Na svoju odgovornost i želju napisala sam ih u prvom licu.
Ja sam proizvod moje majke koji ne funkcioniše. Tako ona kaže. Kad sam se zaljubila u devojku nisam poznavala ni jednu ženu u mom gradu koja voli žene. Posle me je prijateljica upoznala sa dve feministkinje iz Kalifornije koje su u Tirani živele u lezbejskoj porodici. One su me neprekidno podržavale. Kad sam rekla roditeljima bio je haos. Mama me nije mogla prihvatiti, bila je očajna ... a otac mi je rekao, ne smeš ići na TV, ako to napraviš i svet sazna za tebe ja ću biti prvi koji ću te ubiti. To je bilo pre 3 godine, imala sam 23 godine. Morala sam pristati. Ali, nakon godinu dana sam bila na jednoj TV emisiji o ljudskim pravima, i sve je išlo glatko dok jedan od učesnika emisije nije rekao da bi ubio sina ako mu kaže da je gej. Ja nisam izdržala i rekla sam mu: Evo me, jel bi mene ubio? To je značilo da je cela Albanija saznala da sam ja lezbejka. A i da je moj otac shvatio da ne sme to više govoriti. Imali smo rasprave i rekla sam im da bi im lakše bilo da me prihvate jer živimo u istom stanu. Jedne noći sam bila sa devojkom u parku, ljubile smo se. Prišla su nam dva tipa, jedan je izvadio pištolj, stavio mi u potiljak i rekao: Sad se ljubite ispred nas.
.... Ja podržavam moju mamu, a moje feminističke prijateljice podržavaju mene. S gej aktivistom smo osnovale grupu Alijansa protiv diskriminacije LGBT.
Tunis je jedna od 82 zemlje u svetu, od kojih su 36 pod islamskim zakonima, u kojima se homoseksualnost kažnjava, i to od 7 meseci do 6 godina. Poligamija je zakonom dozvoljena. U Tunisu ima puno primera takozvanog ‘korektivnog silovanja' - to su silovanja koja trpe lezbejke kada porodica otkrije da je neka od nas zaljubljena u ženu, oni naruče silovanje... od poznanika, suseda ili od člana porodice. Ponekad se ta žena mora udati za muškarca koji ju je silovao. Pogotovo u malim mestima. Ja radim u Organizaciji za prava manjina - ni feminističke ni ljudskopravaške organizacije ne podržavaju lezbejke i gej aktiviste, jer se boje da će izgubiti na društvenom statusu.
Nakon revolucije pre dve godine islamistička vlada nam se promenila već sedam puta, i u jednom od mandata, Ministar za ljudska prava u Tunisu je rekao da homoseksulace treba lečiti na tri načina: lekovima, psihijatrijskim tretmanima, ili sa ‘isterivačima vraga' - u tu instituciju se u narodu puno veruje.
Kad pomislim kako je meni, setim se kako je situacija u Mauritaniji mnogo gora - to je jedna od sedam zemalja na svetu u kojima je za homoseksualnost predviđena smrtna kazna. Tamo lezbejka ne sme postojati. Ja smem voziti automobil, smem ići ulicom ošišana do glave, i da makar i tajno imam devojku. Ali znam da Islamisti u mom gradu imaju veliku želju da nas lezbejke, gej, queer i trans osobe, sve istrebe: Ako nas istrebe imaju ulaznicu za raj.
Lezbejke žive na margini. Stalno smo na egzistencijalnoj margini. Ja radim u feminističkoj organizaciji Sawt al Niswa. Nijedna od nas nema zdravstveno osiguranje. Pobegla sam od kuće s 20 godina, ali sam se morala tri četiri puta vraćati jer nisam imala novaca za preživljavanje. Kad me je zadnji put ostavila devojka vratila sam se i plakala. Mama me je pitala šta mi je. Ona hoće čuti, a neće čuti šta mi je. Ja joj želim reći a i kad joj kažem ona me ne može čuti. Ništa. Inače, u Libanonu je građanski rat trajao 25 godina i na neki način još nije završen. Malo malo opet se ubijaju. Delovi Bejruta su kontrolisani od militarističkih grupacija. Kada mi kao feministkinje odemo deliti letke u gradu, dozvoljeno nam je to samo u određenim delovima grada. Moji idoli su Nawal el Sadawi i Audre Lorde. Da, mi smo njihove kćeri. Volim i arapsku pevačicu Aswahan, stavi je na youtube videćeš kako je puna energije. Ubili su je kad je imala 28 godina, 1944.
Aktivna sam u feminističkoj organizaciji KAFA - Dosta eksploatacije i nasilja nad ženama! U Libanonu je i dalje na snazi zakon na koji se ne poziva često a koji kažnjava homoseksualnost do godinu dana zatvora. Ali, baš u Bejrutu je 2007. osnovana prva lezbejska grupa u arapskom svetu, Meem, skraćenica za Grupa Podrške za lezbejke.
Nedavno smo na sajt stavile intervju sa profesorkom Samar Habib iz Palestine koja u Australiji predaje na temu queera u arapskom svetu.
Ja sam feministkinja iz feminističke organizacije Nazra. Sa 16 godina je mama došla i pitala me: Voliš li žene? Jako sam se zbunila i uplašila. Rekla sam joj da imam puno prijateljica. Ona je bila stroga i rekla: Ne to, nego onako kako ih muškarci vole. Nisam ništa odgovorila, ali ona me je istukla i rekla da mi to mora biti prolazna faza. Od tada sam počela bežati iz kuće. Otac me je tukao nebrojeno puta. Sad ne živim s njima već neko vreme.
Revolucija s trga Tahrir je bila jako važna jer je iznela mnogo tema na površinu o kojima se poslednjih 40 godina ćutalo. Međutim nakon toga je došla vlast islamista i sad je za žene i lezbejke jako teško.
6. februara smo u Kairu organizovale velike demonstracije protiv seksualnog nasilja. Bilo je gotovo hiljadu ljudi. Seksualno nasilje je postalo zastrašujuće, to su horde muškaraca koji siluju i masakriraju žene, ne mogu ti to ni opisivati. Sve živimo u strahu od silovanja. Kada smo sele da dogovaramo akciju, jedna aktivistkinja je rekla da ona nosi kuhinjski nož sa sobom stalno u torbi. Tako je nastala ideja da izađemo na ulicu s kuhinjskim noževima, taj protest protiv seksualnog nasilja inače zovemo Žene s noževima.
Sedam minuta video klipa s ovog istorijskog neverovatnog protesta protiv seksualnog nasilja u Kairu pogledajte na snimku ispod.
Napisala: Lepa Mlađenović