Srbija u maju o 12 preporuka UN za ljudska prava

Napredak koji je Srbija ostvarila na planu ljudskih prava je prepoznat u Savetu UN za ljudska prava, Srbija je prihvatila veliku većinu preporuka, dok će se o preostalih 12, uključujući i onu koja se odnosi na organizovanje Parade ponosa, izjasniti u maju, rečeno je 3. aprila na predstavljanju rezultata razmatranja u UN stanja u toj oblasti u Srbiji. Ukazano je da Srbiji nedostaje mehanizam praćenja primene takvih preporuka, da ministarstva nisu dovoljno angažovana u ispunjavanju preporuka i izveštavanju o tome, ali da je sada prihvaćena preporuka da se takav sistem uspostavi. Vladi je zamereno i to što nije brže reagovala na preporuke domaćih institucija, jer bi neka pitanja bila rešena i pre preporuka iz UN.

Srbija je krajem januara u Savetu UN za ljudska prava predstavila u okviru drugog Univerzlnog periodičnog pregleda rezultate ostvarene na planu ljudskih prava u periodu od četiri godine, a predstavljanju njenog izveštaja je prisustvovalo 67 zemalja koje su zatim dale preporuke.

Stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam Infante (Wiliam) rekao je 3. aprila da je Srbija napredovala u protekle četiri godine, od 2008. godine, kada je bila deo prvog Univerzalnog periodičnog pregleda, jedinstvenog procesa UN za razmatranje stanja u oblasti ljudskih prava. Taj napredak je, kako je istakao, prepoznalo gotovo 200 delagata koji su bili u Ženevi".

"Izneto je 67 komentara, svi su bili pozitivni i pohvaljeno je ono što je Srbija postigla u ratifikaciji konvencija, usvajanju zakona, izgradnji institucija i zaštiti ljudskih prava", rekao je Infante na konferenciji za novinare povodom drugog ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda Saveta UN za ljudska prava.

Srbiji su date 144 preporuke za unapređenje stanja u oblasti ljudskih prava, od kojih je ona prihvatila 132, kao one koje će moći da ostvari u naredne četiri godine, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu pravde i državne uprave Gordana Stamenić. "Vrlo pozitivan utisak ostavlja to što smo mogli da se odmah izjasnimo o 132 preporuke", rekla je ona.

Infante je objasnio da se mnoge preporuke preklapaju ili nadopunjuju, kao i da se mnoge mogu primeniti na bilo koju zemlju, a Stamenićeva je rekla da Srbija neke od tih aktivnosti počela da ostvaruje i pre davanja preporuka.

Kao primer navela je preporuku da se obrazuje međunarodna komisija za istraživanje ubistva novinara, navodeći da je vlada već formirala takvu, ali domaću komisiju, pošto prema poslovniku ne može formirati međunarodnu komisiju. Ona je dodala da domaća komisija može koristiti usluge međunarodnih stručnjaka.

Zaštitnik građana Saša Janković je rekao da je sjajno što je država iz godine u godinu sve ozbiljnija u pristupu preporukama, ali izrazio žaljenje što vlasti čekaju da im iz inostranstva stignu preporuke. On je ukazao da je mnogo toga moglo već da se uradi da su vlasti reagovale na zahteve lokalnih institucija i organa.

Janković je posebno zamerio što je prihvaćena preporuka da se usvoji zakon o ombudsmanu za prava deteta, što je praksa u malom broju zemalja, uključujući Poljsku.

U maju i o Paradi ponosa

Na 12 od 144 preporuke Srbije nije odmah dala odgovor, pošto je mehanizam takav da se može odgovoriti samo potvrdno ili odrečno bez davanja objašnjenja, rekla je Stamenićeva i dodala da će se Srbija u maju izjasniti o tome da li će ih prihvatiti ili ne.

Jedna od tih 12 preporuka se odnosi i na obezbeđivanje prava LGBT osoba na slobodu izražavanja, odnosno organizovanje Parade ponosa, a odgovor će biti dat pošto se obave dodatne konsultacije sa svim relevatnim faktorima.

"Mi smo prihvatili niz preporuka koje se odnose na ostvarivanje prava LGBT populacije, i njihovo pravo na izražavanje i okupljanje, naravno, spada u njihova ljudska prava. Uopšte nije stav da se to odbije već je stav da se još procene mogućnosti za održavanje Parade ponosa", rekla je ona.

Kako je objasnila direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, delegacija Srbije na sastanku u Ženevni nije mogla, nakon konsultacija predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova sa Beogradom, da pruži "tu vrstu garancije kroz odgovor da ili ne", zbog čega je odgovor odložen.

Ona je rekla da je Kancelarija za ljudska i manjinska prava za sledeću nedelju zakazala sastanak sa organizatorima Parade ponosa, a da je u planu da se organizuju sastanci i sa predstavnicima MUP-a, drugih ministarstava i organizacija koje mogu da pomognu u ostvarivanju preduslova za održavanje Parade.

Neophodan mehanizam za praćenje primene preporuka

Suzana Paunović je rekla i da problem predstavlja to što u Srbiji ne postoji mehanizam za praćenje sprovođenja preporuka na planu ljudskih prava i dodala je Srbija sada preuzela dve preporuke koje se odnose na uspostavljanje takvog mehanizma.

Prema njenim rečima, tek za potrebe pripreme izveštaja o postignutim rezultatima su iz nadležnih ministarstva počele da pristižu informacije, a u mnogima od tih izveštaja nije jasno naznačeno da li su preporuke prihvaćene.

"To je u ovom trenutku problem sa kojim se susrećemo i kada su u pitanju nove preporuke dobijene kroz drugi ciklus. Situacija je sada nešto složenija pošto smo prihvatili i dve preporuke koje se upravo odnose na to da će država u narednom periodu uspostaviti mehanizam praćena i nadzora ostvarivanja preporuka", rekla je ona.

Ona je rekla da su ministarstvima dostavljene nove, tematski grupisane preporuke i održane konsultacije sa predstavnicima UN o tome kakav bi mehanizam nadzora bio najbolji.

Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović je ukazala na problem nedovoljnog angažovanja izvršne vlasti i njene saradnje sa nevladinim sektorom i određene kontradiktorne odgovore koje je delegacija Srbije dala u vezi sa pravima LGBT osoba, odnosno da se istovremeno obavezuje da će unaprediti njihova prava ali se ne preporuku o obezbeđivanju prava na slobodu izražavanja.