Kako je biti gej – na Tibetu?

Lezbejski par Keti i Megi uputile su se na putovanje po svetu kako bi upoznale kako žive LGBT osobe u kulturama koje su malo drugačije od onih zapadnjačkih. Njihov put ih je tako doveo do Tibeta.

Očekivano, pronaći LGBT osobu u državi koja se na prvi pogled čini kako u njoj ne postoji niti jedna LGBT oosba, bilo je i više nego teško, Keti i Megi bile su poprilično odlučne u ispunjenju svoje misije - saznati kako u stvarnosti žive LGBT osobe na Tibetu. Iako je u svetske medije "procurila" vest kako se u kineskoj provinciji Fujian održalo prvo javno gej venčanje te kako je Šangajska gej scena prilično živahna, o Tibetu, državi monaha nigde se nikada nije spomenula niti reč.

U tibetskom gradu Lhasi su postojala dva gej kafića Blue Sky i Jane's Cafe te su se devojke nadale kako će im zadatak biti lakši no očekivano, no ipak kad su došle u grad, shvatile su kako su oba kafića zatvorena te da su se našle pred prvim zidom. Drugi logični korak je bio napraviti profil na Grindru i nadati se najboljem, no kada je Grindr pokazao da je najbliži korisnik ovog servisa udaljen skoro 1ooo kilometara, polako su počele gubiti nadu sve dok nisu primetile oglas na web stranici posvećenoj LGBT osobama u Aziji, a koju je ostavila osoba baš iz grada u kom se nalaze.

Odlučne da upoznaju LGBT osobu iz Tibeta, poslale su mail i nakon 12 sati, gej muškarac odgovorio im je kako bi se vrlo rado našao s njima. Dogovorili su se kako će se naći u kafiću na periferiji grada te im nije bilo svejedno što se njih dve nalaze s nepoznatim gejem u nepoznatom gradu koji - učinilo im se, ima možda tog jednog jedinog geja koji možda i nije gej?

Kada su upoznale Jetsana, svi njihovi strahovi su pali u vodu - naišli su na pametnog i sve više pričljivog sagovornika koji se s vremenom toliko opustio da im je ispričao sve što ih je ikad zanimalo. Nakon njihove duge potrage, nisu se iznenadile kada im je Jetsan rekao kako u Tibetu ne postoji LGBT organizacija, no postoji nekoliko gej osoba koje, prema Jetsanovim rečima "ne žive gej životom u Lhasi". On je sam shvatio da je gej dok je bio na studijama u Kini te je pri povratku priznao svojoj majci koja je, nakon što joj se autovao, izjavila: "Imaš veliko srce. Možeš naučiti voleti žene."

Njegova majka teško se pomirila s činjenicom da je gej i oduvek krivi sebe za to, no ta tema je, iako je Jetsan autovan, popriličan tabu u njegovoj porodici. Puno bolje su prihvatili njegovi prijatelji, te je jedna njegova prijateljica čak počela plakati, no ne radi razočaranja nego radi činjenice da se sigurno napatio kad je shvatio da je gej, ali je dodala kako "ne veruje da je to zaista on". Dugo vremena Jetsan je mislio kako je jedini gej u Tibetu, ali slučajnost je pokazala kako nije. Naime, dok je bio u javnom WC-u u Lhasi, primetio je na zidu brojeve telefona, kao i muškarca koji ga je posmatrao, a kasnije i pratio. Kada se Jetsan suočio s njim i pitao ga da li je gej, nepoznati muškarac odgovorio je sa "možda" te su počeli pričati.

Iz razgovora se rodilo prijateljstvo te ga je njegov novi prijatelj odveo i u park u kom se okupljaju gejevi, te je Jetsan shvatio - pa u Tibetu ima dosta gejeva! No, napomenuo je u razgovoru s devojkama kako su češće kinesko-tibetanske veze u gej svetu te da mnogi gejevi na kraju popuste pritisku, ožene se i imaju decu. Takođe je napomenuo kako je lezbejkama lakše nego gejevima - ako dve lezbejke žive zajedno, okolina će misliti kako se radi o devojkama koje nisu imali sreće s muškarcima i da su odustale od potrage istog.

Jetsan je ceo razgovor zaključio: "Želim da ljudi znaju da postoje gej osobe u Tibetu. Mi postojimo. Želim da svet zna da postojimo."