Istorija bračnih prava gej parova

Ponoć 1. aprila 2001. godine četiri para - En Mari i Helen Fasen i još tri muška para venčani su od strane gradonačelnika Amsterdama Joba Koena. Ovo je značajan datum u svetu LGBT populacije jer su to prvi legalno sklopljeni brakovi.

Mi smo tako obične, da nas vidite na ulici samo bi prošli pored nas - izjavila je En Mari tokom ceremonije venčanja koja je bila prenošena i na televiziji.

Danska je prva zemlja koja je uvela civilno partnerstvo za istopolne parove 1989. ali nije dozvoljavala crkvena venčanja.

Zemlje poput Norveške, Švedske i Islanda takođe su krenule ovim primerom dozvoljavajući gej parovima većinu, ali ne sva, prava i obaveza bračne zajednice.

Međutim, čini se kao da je Holandiji ostavljeno da predvodi dozvoljavajući gej brakove kao i pravo istopolnim parovima da usvajaju decu.

Ovu odluku pozdravile su gej organizacije širom sveta kao veliki korak napred.

Zabrane

Nekoliko nedelja nakon što je i Belgija krenula stazom koju je utabala Holandija u junu 2003. godine, Vatikan je u pokušaju da spreči donošenje sličnih zakona lansirao globalnu kampanju protiv gej brakova.

U veoma decidnom dokumentu na 12 strana, glavni savetnik za teologiju pape Jovana Pavla II, kardinal Jozef Racinger, koji će kasnije postati papa Benedikt XVI - upozorio je da su homoseksualne unije nemoralne, neprirodne i štetne.

Dve godine kasnije, uprkos peticiji katoličke crkve koju je potpisalo 600.000 ljudi i velikog mitinga u Madridu, Španija je dozvolila istopolne brakove.

Emilio Menendez i njegov partner iz Amerike, sa kojim je u vezi 30 godina, Karlos Baturin bili su prvi gej par koji je stao pred oltar u Španiji na ceremoniji održanoj u Tres Cantosu nadomak Madrida 11. jula 2005. godine.

Svega nekoliko dana kasnije, Kanada - gde su gej brakovi dozvoljeni u pojedinim provincijama od 2003. godine, postala je četvrta zemlja koja je ozvaničila gej brakove na celoj teritoriji.

S obzirom na sporu reakciju Sjedinjenih Američkih Država - federalni zakon i dalje sprečava priznanje gej braka dok u nekim državama postoji otvorena zabrana, hiljade gej Amerikanaca posetilo je Kanadu radi stupanja u brak tokom 2003.

Do danas, devet američkih država priznalo je istopolne brakove kao i distrikt Kolumbija.

Sudske presude

Južna Afrika je u novembru 2006. postala prva afrička zemlja koja je dozvolila brak gej osobama - uprkos činjenici da je homoseksualnost i dalje tabu na većem delu kontinenta.

U januaru 2009. godine Norveška je postala šesta zemlja koja je priznala gej brakove a domah nakon nje isto su učinile Švedska i još tri zemlje.

Razvedene majke Tereza Pires i Helena Paiksao bile su prvi par koji je stao na ludi kamen u Portugalu u junu 2010. godine - mesec dana nakon što je na snagu stupio zakon za koji su se borile.

Nekoliko meseci nakon toga, premijerka Islanda Johana Sigurdardottir udala se za svoju partnerku Joninu Leosdottir na isti dan kada je na snagu stupio zakon koji je dozvoljavao gej brakove.

U julu 2010. godine Argentina je postala prva država u Latinskoj Americi koja je legalizovala gej brakove. Do tada su gej brakovi bili dozvoljeni jedino u Meksiko Sitiju.

Danska je tek u junu 2012. godine postala jedanaesta država koja je odobrila istopolne brakove - 23 godine nakon što je postala prva zemlja na svetu koja je priznala civilnu zajednicu dve gej osobe.