www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Krenimo od kurvi.
Izraziti da mislimo da bi se neko trebao stideti zbog svog ponašanja više je od kritike - reč je u uspostavi odnosa moći nad tom osobom - ili psom, jer to je pristup kome se pribegava u vaspitnim zahvatima spram kućnih ljubimaca ili male dece.
Pogrdni izrazi dakle i nisu toliko jednoslojna skupina reči - neke od njih objektu čak pripisuju i određenu moć, uz izražavanje negativnog stava. Ilustrativno, reč je primera radi o odnosu izraza poput ‘gad' ili ‘ljigavac'. Ili, čak malo zvučnije - odnos između "kuje" i "kurve".
O kurvama sam već blagoglagoljala, ali o slutshamingu nikada nije proliveno previše reči. Pojam se definiše kao praksa kritikovanja žena zbog seksualnog ponašanja koje izlazi van tradicionalnih rodnih uloga, bilo da je reč o postojećim uzorcima ponašanja ili o pretpostavkama na temelju njenog načina odevanja, govora ili ličnosti. U jednom od online najranije zabeleženih spominjanja tog pojma uopšte - kao komentar na prepirku dveju blogerki oko posta jedne od njih o cyber-neverstvu njenog dečka, našta je druga bila prozvana droljastom jer odobrava seks bez emocija, bloger Alon Levy prilično koncizno definiše da je reč o "implikaciji da ukoliko tradicionalno društvo ne odobrava ženin seksualan život - onda bi se ona trebala osećati krivom i manje vrednom". Što uistinu zvuči slično vaspitnom trenutku pokuđenog psa nad ižvakanom papučom - dakle degradirajuće.
Označavanje droljom, kurvom i fufom lako se može doživeti i iz ženskih usta, da se razumemo. Jedno od objašnjenja slutshaminga od strane žena izaziva doslovce grč u želucu - na blogu Rage Against the Man-chine piše kako je to jedan od načina na koji žene u patrijarhalnom sistemu pokušavaju sebe prikazati privlačnijima. Međutim, uz okretanje centralnog probavnog organa, ta konstatacija upućuje na samu srž načina funkcionisanja ovog mehanizma - Leora Tanenbaum u knjizi "Slut! Growing Up Female with a Bad Reputation" objasniće kako je reč o pozicioniranju sebe na lestvici, dakle opet se vraćamo na pitanje uspostave moći:
"Slut-bashing [a.k.a. slutshaming] jeftin je i jednostavan način postizanja da se osećate moćno. Ako se osećate nesigurno ili posramljeno zbog vlastite seksualne želje, sve što morate učiniti je nazvati neku ženu "droljom" i odjednom ste vi ona koja je "dobra" i na vrhu društvene hijerarhije." A taj je princip izgradnje vlastite pozicije akonto diskreditovanja tuđe istovetan onome u fenomenu femme shaminga.
Pojmovi koji se vežu uz ovaj postupak brutalni su ali i samorazotkrivajući niz: nosiš roze pa si curica. Oprezna si u potencijalno opasnim situacijama pa si pičkica. Što opet povlači pitanje - nije li strašno da se čak i sam fokus genitalne fiksacije rodno dihotomijske heteronormativnosti umanjuje ovim izrazom? Ne zaslužuješ čak niti biti pičkom. To je ipak rezervisano za kuje, a to je onaj ženski demografski segment kome se pripisuje posedovanje određene moći, koliko god i sam bio podvrgnut shamingu svoje vrste. Povezivanje umanjenice s negativnim načinom označavanja ženstvenosti i ženskog prikazuje i kako njih smatramo manjima, ali i kako ono manje veličine smatramo - manje vrednim.
Što uopšte reći na tu postavku i koliko je ona u svojoj najdubljoj biti pogrešna? Surfovanje dovodi ponekad do prekrasnih formulacija, te sama ne bih znala ovo bolje sažeti: „Uživati u stvarima povezanim sa ženama i ženstvenošću ne čini me slabijom ili manje vrednom jer žene i ženstvenost nisu nešto slabije ili manje vredno."
Problematičnost odnosa spram femme identiteta nije strana ni feminizmu. Jednako kao što su izražavane skepse spram seksualnog rada ili sposobnosti muškaraca da budu feministi, tako je uvrežena i ta mala zlokobna premisa da feministkinje ne mogu nositi šminku.
Squeamish Kate (blogerka koja se opisuje rečima: "feministkinja sam od svoje devete godine, a šminku nosim svakodnevno od svoje dvanaeste") kaže da je to zadnja linija nesigurnosti s kojom se nosi. Govoreći o feminističkim konferencijama na kojima našminkane učesnice naglašavaju kako se one "zapravo mogu dobro osećati i bez šminke", ustvrđuje kako je očito oprečnost dominacije butch nad femme identitetima preživela do današnjih dana feminizma, prokrijumčarivši se i u njegov treći talas.
Navodi zastrašujući primer - zatraživši online iskustva femme shaminga, dobila je odgovor od jedne majke koja ga sprovodi: nakon što je naučena da je biti "girly" gubitak vremena, ulovila je samu sebe kako hvali svoju kćer kada odabere rodno neutralne ili dečačke igračke i kako ju navodi dalje od odela s javno percipirano ženskim igračkama. Što je, kako je i majka sama navela - samo pokušaj da navede vlastitu kćer da se uklopi u njene vlastite standarde umesto da joj dopusti da uživa u vlastitim načinima izražavanja.
Međutim, lično se ne slažem s njenom postavkom da je femme shaming potencijalna derivacija slutshaminga. Iskreno mislim da je obrnuto. Jer slut shaming jest femmenegativnost. Maskulino - ili čak jednostavno nenaglašeno femme - opisana seksualnost ne podleže toliko učestalo slutshamingu. Umanjivanje vrednosti onoga što nosi femme predznak širokih je razmera - od područja seksualnosti, do socijalne dinamike seksualnih i rodnih identiteta.
Na queer prefiksiranim online platformama reč femme se tako često povezuje s femmelezbejskim identitetima. A tu femme shaming ima svoje razervisano mesto u počasnim redovima. (članak: Postoji li lezbejska mizoginija)
S time što femme kao pojam naravno nije sam po sebi povezan sa seksualnom orijentacijom ili rodom. Samo se takvim obeležava - što je isto znakovito. Blogerka MilitantBarbie opisala je svoje iskustvo učestvovanja na radionici o nebinarnim rodnim identitetima gde se govorilo o arodnosti (članak Neutroi). Ona se sama definiše kao arodna i/ili trans osoba, međutim svoj rodni identitet ne odlučuje izražavati uvreženijim markerima androgine ili genderqueer pojavnosti - nego kaže da „koristi prostor u kome njeno rodno izražavanje ironizuje konstrukt feminiteta i razotkriva ga u njegovoj performativnosti", ponavljanjem masovno korišćenih postupaka, što ona naziva femme.
Njen punchline efektivno zaokružuje problem: „Moj femme identitet ne govori da se ja ovako oblačim za vaše zadovoljstvo. Kaže da vam moje veštačko lutkasto lice ne govori ništa o mom karakteru, mojim talentima ili šta volim činiti u krevetu, dakle proverite nanovo svoje pretpostavke. On kaže jebe mi se za vaše standarde lepote koji su patrijarhalni, kapitalistički, cis-seksistički, heteronormativni i diskriminatorni spram debljine, invaliditeta i doba."
Dakle. Ponekad sam pičkica. Zbilja. Na taj način da ću to tako i reći. Na sličan način kako i MilitantBarbie dekonstrira mit ženstvenosti, prigrliću područje značenja pokriveno pojmom pičkica i nazvati ga svojim. I voljenim.
Deo mene koji se javno smatra usporedivim s minijaturnom vaginom predstavlja mi bogat izvor životnog zadovoljstva i načina na koji se mogu realizovati i razvijati kao osoba. Što mi, brijem, burke, frende i bro'u - pruža snagu.