www.gay-serbia.com |
Naučnici su proizveli "ženski" kondom koji se rastvara u telu i štiti od trudnoće i polno prenosivih bolesti.
Eksperti tvrde da "diskretna zaštita" može zaštititi ljude od virusa HIV-a i neželjene trudnoće, tako što se "topi" u telu i ispušta hemikalije.
Istraživači na Univerzitetu u Vašingtonu napravili su kondom od sićušnih vlakana, upotrebom metoda nazvanog "elektrospinovanje".
Vlakna koja podsećaju na platna izatkana su u sićušne mreže, i dizajnirana su tako da se rastvore par minuta ili nekoliko dana nakon korišćenja.
Ne samo da kondom blokira spermu, nego i ispušta moćni miks anti-HIV lekova i hormonalnih kontraceptivnih sredstava.
Tim naučnika je za ovaj projekat, u kom se koristi električno polje kako bi se stvorila veoma fina vlakna mikroskopskih veličina, dobio milion dolara.
- Naš san je da napravimo proizvod koji mogu koristiti žene kako bi se zaštitile od HIV-a i neželjene trudnoće - rekla je Kim Vudrou, asistent bionžinjeringa na pomenutom univerzitetu
- Postoje lekovi koji mogu to da urade. Sve što mi treba da uradimo jeste da pronađemo način da te lekove učinimo jačim, i zatim taj produkt približimo ženama - dodala je Vudrou.
Profesorka je prezentovala ideju, a koautori projekta, Emili Krogstad i Kameron Bol, koji su oboje postdiplomci, složili su se da učestvuju u njemu još prošle godine.
- Ova metoda omogućava kontrolisano oslobađanje višestrukih komponenata. Uspeli smo da uskladimo vlakna tako da imaju različita svojstva razlaganja. Jedna vrsta vlakna rastvara se u roku od par minuta, i nudi korisniku trenutnu zaštitu, dok se druga vrsta rastvara postepeno tokom sledećih nekoliko dana, i ona predstavlja alternativu "bebi pilulama" jer ima kontraceptivna svojstva i štiti od virusa HIV - rekao je Bol.
Naučnici se slažu u oceni da je ova metoda diskretnija, ali priznaju da će većina ljudi verovatno izraziti odrteđene sumnje.
- Hoće li ljudi zaista koristiti ovu vrstu kontracepcije kada dođe do seksa? U tim trenutcima mogućnost izbora vrste kontracepcije ima smisla - rekla je treća naučnica Emili Krogstad.