Sutra je Međunarodni dan ljudskih prava

Međunarodni dan ljudskih prava, koji se sutra obeležava širom sveta kako bi se ukazalo na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca, biće propraćen i u Srbiji nizom manifestacija,između ostalog i „Paradom ljudskih prava".

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, na otvaranju biblioteke Kuće ljudskih prava i demokratije gde će govoriti gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i ambasadori Velike Britanije i Norveške Majk Devenport i Nils Ragnar Kamsvag biti predstavljen ""Izveštaj o radu nove vlade u oblasti ljudskih prava i vladavine prava".

Nakon toga, od Kuće ljudskih prava i demokratije do zgrade vlade, biće organizovana šetnja ""Parada ljudskih prava"" gde će izveštaj biti predat.

Kako su naveli organizatori, izveštaj je rađen po oblastima koje Kuća ljudskih prava i demokratije pokriva u svom radu - ljudska prava, tranziciona pravda i vladavina prava, a slučajevi koji su obrađeni u izveštaju izabrani su strateški, tako da oslikavaju rad vlade u ovom periodu, a ne predstavljaju sveobuhvatan rad vlade u pomenutim oblastima.

Skpštinski Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova organizuje javno slušanje ""Izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Srbija"" gde će govoriti zastupnik Srbije u Evropskom sudu za ljudska prava Slavoljub Carić, ali i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović i zaštitnik građana Saša Janković.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava biće sprovedena zajednička regionalna kampanja ""Danas i uvek - dostojanstven rad za žene"" u okviru koje će biti održan okrugli sto.

Organizatori i učesnici kampanje su sindikati članice Internacionale radnika u sektorima građevinarstva i drveta iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Albanije.

Povodom 10. decembra organizacija Labris organizovaće protestni marš i izložbu radova ""Ugasi mrak"".

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka - od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Usvajanje Deklaracije predstavljalo je krupan napredak u tom trenutku, a tom prilikom ostale su uzdržane zemlje sovjetskog bloka, Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika.

UN su 1966. godine donele dva sporazuma, kojima su razrađene slobode i prava proklamovana Deklaracijom o ljudskim pravima, a dokumente je prihvatilo 130 zemalja.

U okviru Saveta Evrope 1950. godine doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.